Стармали

278

бично — Француски; учио сам је граматику од Ан-а; мало за тим време постајало и ми се разговарасмо о времену. „Јесте видли госпођице како календар лаже, иише пљусак а овамо дивно време", (јединије „Жижан" прави пророк, он погоди у свом 8. окт. да ће се Дунав уливати у — Тиров канал). „Дабоме, красота! Да, збиља, господине јесте ли читали „уништење јестетике", баш данас та књижица мени до руке дође !" „Та што ће мени „јестетика* кад сам ја гладан!" упаде брат-Милан Павлу у реч. „Не прекидај га!" повикасмо остали, а он настави : „Нисам госпођице! А јел' чему?" „Та мрзило ме читати!" На то ме погледа умиљато: „А шта је оно тамо?" „ Мој дневник !" „Шта сте данас написали у њега?" „Та ништа!" „Покажите!" и она га махом довати и читаше: „ . . . Данас је дан леп као и она, небо је плаво, као и њене очи" Савета порумени, „на кога се то односи?" рече. „На вас!" одговорим ја нагло. На то се врата отворише и — господин Мелентије ступи у собу, па скрстив руке гледаше нас.... Ја онако у „запари" брже боље питах госпођицу: „Кажите ви мени, шта значи то Ма теге а асће^е ип сћареаи роиг та зоеиг ? „Сад „шапов" јел% а мало пре ? Све сам чуо! Ти Савето одма да си отишла у твоју собу, а ја ћу већ доћи за тобом, а ви, господн Павле изволите после две недеље изаћи одавде, да не „соблазњавате" место да „воспптате" моју кућу. Б1х1!" И изађе на поље. Морам вам приметити да је господар Мелентије и ако богат и нешто научен ипак доста суров био. Што се тиче његове „персоне" беше подугачак а танак, па увек с наочари на носу и „шнуфтубаком" у руци. Игледао је као какав стари сеоски учитељ тамо где год у Немачкој; био је старац од „старог шлога," али се зато увек бојао „шлога", јер и отац и мати му поумираше од капље, с тога он страшно „шнуфује", држећи да је то најбољи лек против „шлога" (ово нека прибележи који скупљач ,.народне медицине")- Еле ја оста на цедилу, када он изађе. НиЈе шала — мишљах — могао би се лако овако школовати, ма се и оканио учења Француски. Ова катастроФа с Француским не остаде без зли последица и по г. Мелентија. Пошто је и гђ. Макрену и Савету поштено изгрдио, разболе се он и паде у кревет. Са Саветом се нисам од тога доба виђао. Једног јутра донесе ми служавка Етелка са сузним очима „Фруштук" и уједно ми јави да се господар Мелентије с душом бори. Није ми било до доручка,. од \1а отрчим у боле-

сникову собу; он ме погледа пружи ми руку и гледаше ме дуго, као да ми шћаше рећи: „праштамти!" Ја га пољуби у руку, он, се задовољно насмеши и умре — капљом ударен. Беше ми га јако жао. Сутра дан покопасмо земне остатке г. Мелентија, и сви се у црно обукосмо. Рекох ,,сви" јер је госпоја и мени ,,црни анцуг" купила с речма: „остаћете и даље код нас, али се надам да ће те се оканути лудорија." ,,Ја се заветујем!" рекох узбуђено и тај сам завет и испунио. После оне одоше у бербу,даих жалостмало мине. И то вам је та мала драма у мом живовању о Факацији!" „Завеса пада!" продера се Кир Филипу и испразни чашу, макнув при том јако обрвама. Он је, по1;а ћепе, могао обрве чак до на вр главе подићи. „Па је ли госпођица и даље учила Француски?" запита грк-Драгутин. „Није!" ,,Та то су у стање крБања језик стављајуће речи!" додаде „благоглаголиви" Емил. На то зачусмо неку лупу у авлији — дошла нека кола. „Ко је то?" запита ће Милан шчепавши чашу у намери да се — за сваки случај брани. У то уђе и служавка Етелка „БЈе НеггбсћаЛ 13<; ^екоттеп!" обавести нас оиа. Беху дошли Павлови из бербе, с тога се ми шњиме у кратко опростисмо и одосмо сваки својој кући, односно — квартиру, а ја „црном коњу" да изравнам с Јовом, те да се сутра дан и ја гдегод угњездим. ђура —ћ. Књижевнж оглас, Здравље је моћ! У току наступајуће године излазиће у нашем издању тромесечне свеске под насловом: НАРОДНИ ЛЕЧНИК поука о животу и здра-ВЈЕ=зг_ Књижице ове пише познати и црипознати писац на нољу здравствене науке г. Др. Милан Јовановић, с намером и жељом да распростре у народу знање о животу и нези човека од рођења његова, па до крајне му старости. Све што је родитељима наше деце и старатељима народанашег потребно знати у томе правцу, наћи ће с временом наслагано у редовима ових књижица. Позивамо наш читалачки свет да пригрли ово подузеће материјалном помоћи својом, те да нам омогући попунити у нашој кући једну празнину, зарад које пропада многи драги живот нашега подмладка, и гине многа снага у одрасломе народу нашем. Свака књижица изнеће 64 стране, мадог џепног Формата, а сгајаће годишње све 4 књиге само