Стармали

„отвјешча" да ни једне собе нема празне, те да нема за ме конака. Узалуд сам му ја разлагао, да сам ја собу платно и да ме мора пустити, он ми је нешто одговорио, што цећзура не може допустити да овде прибележим и мени не оста друго ништа, него или спавати за народност на каквој клупи или целу ноћ по сакатим карловачким сокацима се батргати, односно шетати. Ја сам гунђао и подмукло грдио не само Карловце и њихов дневни и ноћни ред, него чак ни кесегама у Дунаву нисам дао мира. Ја баш тако гунђам, а пред менс изиђе патрола. Ко си и шта тражиш? запитају ме суровим гласом ноћни стражари. Пошто пасоша нисам имао а и не могах их уверити да сам поштен човек, а и пошто су баш пређашње ноћи похарали неку удовицу и однели јој сву маст, суџуке и суве шљиве, то мене патрола као подозривог ухвати, одведе у варошку кућу и затвори у неку мрачну комору, у коју човек из сажалења ни дрва не би товарио. Сутра дан ме варошки капетан, пошто је увидео да нисам никакав „њушкало" пусти и тако ја увидим опет светлост дана. Недеља је била, те нема саборске седнице. Како сам ноћу озебо, почне ме зуб јако болети, тако да су ми светлаци на очи излазили. Решим се и одем берберу да ми извади. Трипут је кљеште мењао, на једанпут нуче мој зуб на две поле и ја с крвавим устима оставим берберницу, проклињући и час, кад сам се Карловаца зажелео, као бајаги да су Карловци криви што ја имам рђаве зубе, а берберин рђаве кљеште. Наумим да још једанпут потражим мога пријатеља, да се опростим с њиме, те да се чистим док сам још читав. Пријатељ ме одведе својој кући а његова сестра ме послужи добрим вином и самотоком. Њене очи су прве биле, које су ме мило и својски гледале! са свим друкчије, него ли очи стражареве, капетанове и берберинове. То је био мелем мојој души и шта ћу ваздан да отежем — ја се у њу з а љ у б и м. Овај покрет у моме срцу саопштио сам после и моме пријатељу и он није био противан, да ми своју сестру даде за жену. * * * Ја сам се оженио и сада после два месеца сећајући се пута мога на карловачки сабор грозим се кад помислим, дасабора видео нисам, а толики су ме м а л е р и постигли : заборавио дуван, у 1{. нисам имао шта јести, у Новом Саду нисам могао због хркања да спавам, на сабор се задоцнио, истерали ме из дворане, ноћио у бувари, скрвали ми зуб и — оженио се. Аб.

Филозофија живота. Благо оном који покрај лепог здравља На дугове своје сасвим заборавља!

Јеша и Неша, (Крилов.) Помози Бог кума Јешо !" „Б>г помого кума Нешо" „Но како ми живиш прико?" „Јао куме као нико. 0 шта јадан ја дочека Ти и незнаш, зло из прека. Разгњеви се Бог на мене Изгоре ми кувно слеме, Сад по свету лутам тако" „Ал за бога Јешо како? —" „Ето тако ; 0 Божићу частили се, Добри људ и напили се; Ја са свећом у ар сиђем Чиле коње да обиђем, У глави ми с' врти чигра, Око мене све ко игра; У тој игри, гле несреће, Са чирака неста свеће, Букну сено, кућа, све, Све што имах изгоре. Ал ти како?" — „Зла несрећа И мене се Бог не сећа Ето видиш, сакат оста; Али опет, опет доста 1{ад жив оста. 0 Божићу и код мене Скупише се добри људи; Да с' у друштву Бог помене Да с' поигра и загуди. Ја ти сиђем у подруме Да наточим вина куме I Па да пијан не посрнем, Д а се кућа не упали, Сасвим другче ја обрнем: Ја угасим свећу; али Мердевине на се свали У ономе мраку; ето Прегњави се као псето —" „Кор'те себе пријатељи" Брат Степан им на то вели : Нит се чудим, нит вас кудим, ТТТто без куће Јеша оста А кум неша сакат поста; И са свећом п и ја и врат сломије, А куд грђе кад муни ње није! Н. В. ђорић.

Прва дужност. Панта је полагао испит да постане натарош сирјеч домин. На испиту добије међу осталим и ово питање: — Шта је Ваша прва дужност, кад постанете натарош ? — Да платим алдумаш, одговори Панта.