Стармали

6

„стармали" број 1. за 1880.

Б у к в и ц е. А. Ако сте читали Доситијеве „Буквице" морали сте опазити, да се свака почиње оним писменом, које јој стоји у наслову и тако је он цео алФабет прошао. Тако се писмо „А" почиње овако: „Аз просто говори се ја (н)" и т. д. Ја сам као дете читајући доситијеве „буквице" највећма се чудио, како је могао Доситије да нађе реч, која почиње баш оним писменом! Сад овако матор не чудим му се ни мало, шта више видим да је шепртљио, јер ето ни на „А" није нашао другу реч, него Једва „Аз". А осврнимо се данас по свету, па ћемо видети, како је лако наћи лепих речи на писмо „а", н. пр. Анђелић, администратор, Андрашија, ајзнбан, аристокрација, Абуказем, да збиља, Абуказем! Та овога се бар могао сетити-лако, јер он му је кум рођени он га је крстио у приповетци: „Абуказем-Тамбурове паиуче" ! Данас даклем, кад хоћо човек да чита коме „буквице" а он кад је код писмена „а" не зна коме ће пре, да неби учинио коме криво. Најправедније чине они што пишу речнике, јер они, да не би никога и ништа увредили, доносе све речи у алФабетском реду, па тако ћемо и ми, да нам се не би пребацило, да кога запостављамо. Даклем: Али-бунар. — Ово је место због тога славно што се „Вашари" у свима календарима њиме започињу. У најновије доба хоће да му промену име и да се од сада зове: Али-подрум, јер Али-бунар је турска реч и вређа српско уво. Аристокрација. — Код Мађара је аристократа онај, који има нобл-пасију убијати у дујелу људе. Ко то не уме то је кукавица и хшзега р1е1>5. У Пешти су ономад усљед таквог једног убијства викали: Доле с лупежима у ф р а к у! Ово је још добро, ал' би рђаво било, да је огорчена светина викала и захтевала: „Горе с лупежима у ф р а к у!" Администратор. — Кад се ко здружи с мин и с т р о м, онда постане лако ад-м инист ратор. Андрашија. — Кад је „Мор" свој „шулдикајт" учинио, а он онда може ићи. Анђелић. — Анђелић на небу знамо шта је, ал' има их и који су отпали од неба. Читај Данте-а Алигијера. Ајзнбан, — Ово је за Нови Сад, Чеб и Гложане излишна ствар, јер Нови Сад има свој тиров канал, а преко Чеба и Гложана ићи ће сад и онако Дунав, као што кажу стручњаци, даклем комуникације доста и далеко ћемо отићи. Авала. — Знаменита је због тога, што се види са иришког брега, и што многи песници своју музу са Авале, место' са Олимпа призивају ; разликује се од магарчевог брега по томе што је Авала даље од Карловаца. Архимандрит се зове онај трбу, који је највећи и има црвен појас и камилавку. . -1* -Алва је слаткиш, који преноси из уста у уста диФтеритис, кад т. ј. једно дете загризе па дода другом.

Арнаути су противници оне пословице, која каже, да с комшијама треба добро живити. Аустрија је она држава, у којој се налази место Пршац и у њему прота Фила. Ово је место скопчано жељезницом са Сомбором и тако се кад се хоће — може врло лако из Сомбора у Вршац отићи, н. пр. ако је човек к о м е с а р. Адрееа. — Има је две Феле: адреса већине и адреса мањине. Адреса мањине је обично паметнија ал се увек адреса већине прими и усвоји. Такви су обично људи! Аб.

• Рачунски задатак. Један пријатељ наш из Сентомаша задао нам је једну тешку рачунску задаћу и ми немогући је сами решити, износимо је овде, па нека штована публика изволи мало се промучити: „Кад ј е д а н српски учитељ негде у Америци добије у очи нове године на картама 700 Фор., колико су онда они други изгубили и колику плату треба општина таквим учитељима да одреди, како би свој „Фергнигн" целе године терати могли?"

Није велики нос. Адвокат Н. био је момак за женидбу. Чуо је за једну добру партију у С., те саопшти то и једном своме пријатељу. Овај га стаде одговарати говорећи, да му се та женска неће допасти, јер има дугачак, врло дугачак нос. Али адвокат се не даде заплашити, него се реши да иде са својим проводаџијом у С, да виде девојку. Срце га је тамо тим већма вукло, што је знао да она има као мираз једну велику двокатну кућу. Кад одоше и видеше девојку, пођу натраг, а проводаџија ће запитати младожењу: — Но, амице, како вам се допада девојка? — Кажу — одговори ђувегија — да има велики нос, али ја сравњујући њезину кућу са њеним носом налазим, да нос није велики шта више сасвим се губи спрам оне кућерине, и ја пристајем дакле т;а је узмем.

Да га несећају. Један проФесор је становао на овињској пијаци. Неки ђаци његови, који су га јако мрзили почеше у школилармати и за време предавања неки су се бацали којечиме на њега. На то ће он Флегматично рећи својим ученицима: „Господо, ја вас молим вас ради, да ме не сећате на пијацу, н а к ојој ја станујем. Ово је помогло и наскоро наступи мир међу слушаоцима.