Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 2. ЗА 1880.

11

Он вели: Ја не пијем јака пића, а куд ћете јаче пиће, него што је вода; она руши брегове, носи лађе, ст{.овалила је цео ^егедин — нећу је никад пити! Даље вели: Не идем у великадруштва: у ц р к в и је увек пуно друштва, с тога не идем тамо! Напослетку завршује : Не долазим никад д о цкан кући, него ујутру рано, чим зора заплави ! Једном речи, красан младић! Прислушкивало.

Земљеделац кнезу тиранину. (По Биргеру). Ко си ти, кнеже, кад ја морам Од коња бесног презат' твог И трка точковог ? Кад меоо с мене кидат' смеду Другови твоји, твоји пси, Кажи ми ко си ти ? Ко си ти, кнеже, кад ме гониш Обесно кроз то поље сво Ко звере каково ? Тај усев ловећ' кога газиш, Ког тлачи псето, коњиц твој, Хлебац је, кнеже, мој ! Ти газиш, кнеже, јер ти неје За плугом, косом, тек'о зној К'о што је тек'о мој ! Од Бога мислиш већи да си Благослов кад му газиш — ти, Одљуде проклети ! У Карловцима. Д. Прерадовић -- Б.

Кад су батине цветале. У оно блажено време, кад су код војника ш ибе постојале, буде један Баранђанин од панчевачког војеног суда осуђен, да због неког злочина шест пута кроз шибе прође. Екзекуцију је командовао мајор Дароци, који је познат из г. 1848, кад је Мађаре на Јарковац водио. Кад је осуђеник шести пут кроз шибе прошао и наноље истрчао, обрати се уља мајору са молбом, да му овај допусти, да сме добошару дати један цванцик, да поново удари у бубањ, а он ће — вели — још једаред кроз глиду протрчати, јер му се допада, како добошар уме све да везе по добошу. Мајор му допусти, те кад је обешењаковић седми пут својевољно кроз шибе прошао, онда се хтеде и мајор да нашали, те ће рећи осуђенику: Ево и ја ћу дати добошару један цванцик, па да прођеш још једаред кроз глиду. „Хвала, господине мајору", одговори Баранђанин, коме је већ доста било, „сваки за своје новце!" У Даљу. Чика Ј.

С и т н и ц е, — "Често су бедили новосадски магистрат, да не даје поливати улице, те гуши људе силна прашина; то није истина, ево нема ни мало прашине, да се диже нашим сокацима. — Док попусти време онда ће Футожани, кад буду долазили у Нови Сад да продају купус, возити се као владика т. ј. на четири коња (због дебелог блата). — Поред досадањег прашка за зубе од Попа, добро би било да се може купити и прашка за ј е з и к. Секундаш. „Српски лист" у Задру.*) Ако браћа ил' небраћа наша У светињу имена нам задру, Бориће се са пером и умом Наш честити ,,Српски лист" у Задру. *) Чинимо пажљивима наше штов. чптаоце, да је од нове године ноч^о у Задру (2ага) да излази нов „Српски лист", новине за српске интересе у приморју, које се мушки заузимају за српске ствари и српско име у оним крајевима. Цена 3 Фор. на по године. Ур. * Весела опклада. Неки бечки кавалер опклади се с једиим својим пријатељем, да ћ§ он за по сата бити затворен без да какво зло учини. Да би добио опкладу обуче се кавалер у подрте и масне хаљине, као каква бекрија и оде у једну од најфинијих бечких каФана. Ту заиште шољу чокуладе. Келнер му донесе. ,,Шта кошта ова шоља, запита преобучени кавалер. ,,19 новчића", одговори келнер. „19 новчића!" повиче кавалер, као да се на ту цену упрепастио, па понуди келнеру 18 новчића. Но овај му изјави да ту нема погодбе. Кавалер се учини да тражи, те је преметао све своје џепове, напослетку извади ипак само 18 новчића, па запита, би ли могао остати дужан онај један новчић. ,,Нема за тебе вересије" одговори келнер — ,,ми кредитирамо само отменим гостима". ,,Бекрија" се чешао за увом поплашено, па ће онда рећи: ,,Е па добро кад није другчије". Онда изује једну чизму и извади из ње дебео буђелар пун новаца и извуче једну хиљадарку из њега, те ју пружи келнеру говорећи: ,,Даклем имате добити још један новчић: дајте ми 999 Фор. и 99 новчића натраг од ове банке." На ово скочише други гости, СФОгњаше ,,бекрију" и за тили час га предаду на улици првоме полицају да га затвори. Тако је кавалер добио опкладу и наравно одмах био пуштен из аришта. Нема среће. Јест, ја вам баш немам среће ! Ципеле ме жуље; бријачица ми је тупа а хаљине ми се парају. Куд год идем свуда наилазим на камење „претиканија", а где случајно не наиђем на који камен *