Стармали

20 „СТАРМАЛН" БРОЈ 3. ЗА 1880.

Карактеристжка браца Перина. (Наравно кад је још млад био.) Знате-ли коју је варош браца Пера највећма вЈлео ? — Софију и Борчу. Од свију река најмилијаму је била? — Марица. Од свију звезда најволео је: Даницу, и рано је устајао само да види румену Зорицу. Кад је био у менажерији гледао је само Једене. У пазоришту није пазио како глумци изговарају, више се обзирао на Мимику. Кад је грмело он се одушевљавао за Треском. Кад је био болешљив лечио се тејом од комилна, који је он латински звао камо мила. За пића није марио, више је ишао за Јелом. Од свију вицева најволео је Евице. Од свију боја најмилија му је била Роза и Лила. Он није био јогуница радо је примао Савете. И кад је седео на трећем спрату увек је задовољан био са Станом. А кад је на жељезници путовао највише је распитивао за Станице. Кад је куповао чизме пазио је на добре ђонове а још је више мотрио на добре Саре. У цркву је радо ишао, срце га је вукло за Босиљком. Кад је био уморан крепио се с анком. Ишао је само око оних врата која су била снабдевена с Алком или са Розом. Кад је читао историју одушевљевао се за Александром. Колико је год у години месеца, он није марио ни за април, ни за мај и т. д. само је гинуо за Мартом и за Јулом. Али пошто видим да поштована публика већ више нема стрпења зато ћу да прекинем. А могао бих вам овако продужити до зоре. Е тако је то! Негда било сад се приповеда. *) прибележила : Обр-Вача. *) Није то баш тако. Познајем и ја браца Перу. Он је врло миран, човек. Н. пр. кад год је био у берби, он никад није штииао ни задиркивао б е р а ч е. Слагач.

Чудновато питање. Ономад после ручка било ми је нешто мучно и тешко на стомаку. И други који су самном заједно ручали, тако су се исто тужили да им није добро. Почнем сумњати да можда кобасице, које смо на купусу имали нису биле сасвим ,,тазе." Да се још већма .уверим дозовем мога кочијаша и запитам га: Живко, је-ли теби мука од кобасица које смо данас јели? ,Шта?!!" викну Живко са разрогаченим очима и са таким тоном, као да се следило у н>ему чуђење: коме је још од кобасица била мука, — мука је кад их нема! Добро, добро! рекох ја, — сетивши се да на свету има разних стомака, даклем и разних појмова. — ћ.

Најновија штампарска погрешка, Један санитетски чланак у неким новинама требао је да се заврши овако : „Из тога свега види се, да су нам, на селима доктори н ај п о т р е б н и ј и." Али на ђавола, можда несташлуком слагача, свакако непажњом коректора, испао је тај завршетак овако: ,,Из тога свега види се, да су нам, ■ на селима, доктори н а ј п о г р е б н и ј и."

Прилог за познавање људи. С и н е м ој! Ти си већ стигао у оно доба, кад већ можеш детињску „цуцлу" заменити цигаром. Ево ти прве две крајцаре, па купи и пуши. Док је ваљаш по зуби можеш међутим ово напамет научити: Ко пуши регалије цигаре и то само до полак, те онда баци — то је гроФ или барон. Ко пуши кабанос или куба и само четврт једну од цигаре баци то је фини човек. Ко само кратке пуши, а кадикад Финију коју цигару кад му ко поклони, па кадкад и браду запали то је обичан човек. Ко само на „шпицл" пуши и овај сав опали, то је илн тврдица или сирома човек. Ко само из луле пуши и има везену дуванкесу то је обичио какав научењак. Ко има лулу са заклопцем и дуванкесу од коже то је занатлија. Ко место тубакере дуван свој у хартију завија то је обично матор момак. Ко само цигаретле пуши то је човек по моди. Кад видиш кога са чибуком то је или Турчин или какав дембел. Ко пуши крџан и ватру само оцилом о кремен креше то је паор надничар или ловац. Ко парчета од цигаре по сокаци купи то је Ци ганин или ђак. Ко само бурмут шмрка а не пуши то није човек. Запамти ово сине мој. Твој отац Тимотија. „ТЈ. В".

Радост за децу. Елем, дојакошње старе, зелене биљеге (штемплови), које баш и јесу ружне бнле, од 1 -ог Фебруара о. г. престале су да важе. Али, треба да се радујемо (као мала деца), јер нове биљеге, које су ступиле у живот врло су лепе и различите су боје, има их шарени, и сасвим црвени (као броћ), и — кад се з ал е ие држе се свагда и саме — за л е п е*). *) Тек што су ночеле да живе, иа су већ „ајтл"! Слагач.