Стармали

I ■

„ста1 'ДАЛИ и БРОЈ 3. ЗА 1880. 23

ништа вечерао. Данао ни ;ам доручковао. Не смем ни у једну гостијоницу да уђем Да ли сам гладан? не смомињи ми ништа о томе! Оамртне ме муке спопадну кад ципелара видим — кројач ме вчја, газда ме гони Несретниче. Џона од онага доба не видим више. Она се нежно на ме смеши, кад се на улици сретнемо, али грозни јој отац заповеда да на другу страну гледа .. . Ко то лупа на врати? Ко ми то опет неда мира? Кладио би се да је она лола ципелар. Напред! Ах, да сте сретни и благословени, бог вас поживео! Милостиви господине донео сам вам ваше нове чизме — али то не .чини ништа, не морате ви одмах платити! баш и онако не требам новаца ! Ноносићу се ако и на даље останете мојом муштеријом, преаоручујем се! Донео је сам чизие ! Не иште да платим! Поклонио ми се као каквом величанству! Жели да и на даље код њега радим! Да ли је већ крај света? До сто — — напред! Извините, господине, али ево сам вам донео ваше ново одело. — Напред! Н е срдите се милостиви гссподине што вас узнемирујем! Ако сам овај стан у првом спрату за вас удесио — не знам како и можете у овој пећини живети ? Напред! Млади пријатељу, твоја је! За мало, па ево је. Узми је — ожени се њоме — љуби је — буди ми сретан! Бог вас обоје благословио! Напред. Т)орђе, драги мој, ми смо спасени! Марио, драга Марио, ми смо спасени — али се закљињем да не знам ни зашто ни због чега! Глава пета. (Збива се у једној кавани у Риму). За једним столом седе више Американаца, па један од њих поче из новина „Иљ Сленгуенгр ди Рома' ово читати: „Чудновати проналазак! Пре но године купио је сињор Џон Смит неки американац, који већ годину у Риму станује, незнатан комад земље у Кампани, одмах за гробовима породице Сципијона, од ноког банкрота, рођака књегине Ворцезе. Господин Смит оде за тим министру јавних исправа, и даде овај комад земље на име неког сиромашног американскога вештака ђорђа Ернолда увести, пошто се најпре изјавио, да он то из тога разлога чини, да нагснади штету, коју је пре неколико година на имаовини синора Ернолда учинио; за тим је уједно изјавио, да ће ову земљу он о своме трошку урадити, како би синора Ернолда боље намирио. Пре четир недеље дана, кад су нешто на земљи копали, наиђе Смит на неку чудновату стару стату-у, која је некада за цело драгоцености римске умножавала. То је нека статуа која женску преставља те и ако је

од прашине, која је вековима покрива, изедена, ипак се сваки задивио кад је видео. Носа, леве ноге од колена на ниже нема, ипак је са свим добро сачувана. Влада је одмах узела ову стату-у и присвојила ју је, а одредила је једну комисију, стручњака и црквених кардинала, који ће имати вредност ове стату-е да изнађу а уједно и да одреде, колика да се да отштета власнику. Ово је све до јуче у тајности рађено. Међутим се комисија у затвореној соб:<: саветовала. Синоћ сз пак једногласно закључило, да стату-а преставља „Венеру* и да ју је начинио неки даровит али непознат вајар у трећем веку пре Христа. Комисија вели, да је статуа најбоље дело, за које се до данас зна. Око поноћи држала се последња седница, у којој беше закључено, да „Венера" вреди десет милијона Франака. Како је по римском закону и обичајном праву влада господар над ноловином сваког блага (Чћезаигиз) које се у Кампани нађе, то ваља иста да би стату-у у своју властитост придобила само половицу, т. ј. пет милијона Франака госиодину Ернолду дч, исплати. Данас у јутру ће се Венера на капитал. своје будуће пребивалиште да пренесе, и на подне ће комисија господину Ернолду своје подворење да учини, и однеће му исправу његове светости папе по којој ће му државна каса пет милијона з-ранака исплатити. "Чују се гласови: То је срећа ! то је нечувена срећа ! Неко из друштва: Го^подо моја, предлажем да се одмах склопи једно американско друштво на акције, које би имало овде земљу да купује, те стату-е да тражи, а које ће у Њ.-Јорку у такој свези стајати, како би акције могле расти и падати. Сви: прима се, рЈасе!; ! Глава шеста. (Збива ое на римокоме капиталу). „Драга Марио, ово је најславнија статуа на свету. Ово је та капитолинска Венера за коју си већ толико пута слушала. Ево је сада пред тобом, са свима њеним хрђавим странама, који су најславнији римски вештаци решгаурирали — т. ј. искрпили. Како се чудно осећам на овоме месту! Дан пре, у коме сам оно пре десет година посљедни пут | овде стојао не бејах бог — боже, ни пребијене паре не имадох у џепу. Па ипак сам и сам имао доста посла, док је Рим иостао власником ове величансгвене стату-е. Велецењена, славна капитолинска Венера — па колко вреди! Десет милијона Франака! Е — па толико сада за цело и вреди. Ал је и дивна драги ђорђе! Али ипак није тако дивна, као што беше, док јој Џон Смит, није ногу сломио и нос разлупао. Даровити — и племенити Смите! виновниче наше сре-

„Стармади" излази 10., 20 и носледњег у сваком месецу. Годишља цена 4 ф . погодишња 2 ф . па 3 месеца 1 Фор. За Ср.бију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на но године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду. Претплату пак и ®гласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једпе врсте.

1ИР Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "ЗШ!