Стармали

34

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 5. ЗА 1880.

Б У К В И Ц е. ДДуван. — Дуванџије су они вештаци, који претварају новац у дим и пеиео, али издимаи пепела не умеју после да направе новац! Дар-мар. — То је једна тица, која је своје гњездо сплела усред В р ш ц а. Дијоген. — Без б у р е т а није могао да буде и под њега се склањао да не покисне. Кажу да је био родом из Сомбора, а да ли Је кадгод пок и с'о или није, о томе не приповедају грчки историци ништа. Кажу да је и он усвојио оно „да не тера без Фењера кера," те је и дању ишао с Фењером по сокаци. Директори. — Док су активни, врло су п р озајични, а кад се пензионирају, онда пишу патријарима химне и оде. Даска. — Хрватски младенци, кад им која даска Фали, намирују своју потребу у крађарској трговини редакције „Обзора." Дороц. — Један психолог анатомски парајући капут и дороц, нашао је више ноштења у дороцу, него у капуту. Дивит. — Из д и в и т а, кад је у мајсторској руци, изиђу такве ствари, да им се човек мора д ив и т и ( види дела Досигејева, Хеклова, Шилерова, Хајнеова и т. д.) Девер. — То је онај, што води или на венчање или на двобој. (У оба случаја може дотични зло п роћи.) Дугме. — Има велике заслуге као проводаџија: јер својим отпадањем сваки час са кошуље, принудило је млогога, да се ожени, те да му има ко пришити дугме. Но како се сад на кошуљама носе обашка дугмета од кости или метала, то сад отпада нотреба пришивања дугмета, те отуда долази, да се сад људи слабо жене и има много грчких младожења. (Нећемо овде поименце да их ређамо, можда ће се још поправити.) Дуел. — Реч дуел, кад би јој мађарски магнати пореметили слова, гласи: луде. Депутација. — Ни силне депутације неће помоћи дотичној калуђерској глави, да дође до р е п у т а ц и ј е. Девојка. — У стара идилска времена значила је та реч то исто, што данас „госпођица"; као год што се према њима стари израз „помоз' Бог" променуо у „љубим руку." Динамит. — Дина ми то је опасна ствар! вели мој пријатељ Секунд из Футога. Дрепер. — Славни енглески научењак, али који је нико и ништа спрам писаца наших сановника и трепетника. Аб. Л 0 Г И Ч Н 0, Турски неки дипломата (мора да је босанац, јер зна српски) вели : „Црногорско-дурски спор, није могуће да се б р з о решава, кад су и велесиле саме у том питању спора -зумне".

Доктор Мар и берберин. Пре неколико година донесе Тиса једног удављеног човека под Аду; па како су га прво рибари смотрили, то га они на суво извуку и варошкој кући јаве, да се нашао неки утопљеник. Ађански кнез одмах извести дотичну власт, а ова изашље комисију са налогом, да се има лешина парати. Ири секцији био је, осим жупаниЈског доктора, јоште и општински лечник Мар, — који је на далеко чувен са својих шаљивих досетака, — а осим тога је и местном берберину наложено, да комисији буде рука помоћи код ове операције. Кад се почело тело парати и тестерити, то је, — као обично, —- једини сиромашак берберин издирао; а доктори су само заповедали и своје приметбе у записник бележили; изузимајићи, ако су по кадкад овде или онде — онако вента ради — руком прихваћали. Радња се сврши; касир исплати доктору Мару прописану награду за комисију; а овај, да направи комедију, даде свакоме колико му припада, само јединог берберина закине, и не пошље му више од једне Форинташице! Берберину није ни мало по вољи била овака деоба; те зато отиде код Келемена бирова и тужи доктора Мара, да га је окламао. Биров одмах пошље по доктора; па кад је дошао, а он заповеди берберину, да сад пред њим, очи на очи, своју тегобу изјави и да разлоге наведе, који би му тужбу правдали и за доказ служили, да му је заиста штета нанешена. Господине бирове! — почне берберин, — а како да нисам оштећен?! Та ви ћете и сами расудити, да кад се једном тричавом „хентешу" — што коље свиње — плаћа Форинта од једног крмчета; да је онда са свим у свом реду, да мени, као вештаку, који сам ону смрдљиву лешину по правилима анатомије парао, — мора много више припадати; особито пак кад се узме, да је комисија, ништа нерадећи, толике новце између себе поделила! Не, господине! Ја сам тога уверења, да ако то није највећа неправда, онда је свашта праведно, што год се догађа на овоме свету! ! Шта ви на то одговарате господине докторе?! запита биров. Одговарам то, — рекнз Мар: — да „хентеш" истина добива Форинту од једне крмећије главе; али треба знати, да се он мора у свињац завлачити, свинче за уши ватати и напоље извлачити; мора га строваљивати, клати и палити; после црева чистити, сланину сећи. месо удити и најпосле кобасице, џигерњаче и крвњаче надевати; а код парања утопљеника, свега тога нема; — дакле, ја мислим, да је овај добар човек за његову радњу, са једном Форинтом и колико нетреба наплаћен! Тако је, — прихвати реч биров, пошто је с места провидио Марову хунцутарију, — са свим је тако, као што господин доктор каже; те зато и моја пресуда не може другојачије глаеити, него да се ви