Стармали

задовољите оа вашом Форинтом и да се јоште господину лечнику захвалите, што вас је тако нештедимице наградио! Кад је чуо берберин ову страховиту п[есуду, то је за његово правдољубије већ и сувише било! Јед је кипило у његовим прсима, да је сав био позеленио; у своме највећем гњеву истргне из џепа буђелар, извади из њега ону проклету Форинтачу, баци је на астал и као човек од карактера, нзчита бирову без сваког околишења: да њему нетреба ни крајцара од ађанске варошке куће, у којој сама извејана пристрастност влада, нити се вештина као што треба оцењује, него је понижена и избарабарена са заслугом најпростијег надничара!! Ово говорећи, окрене се без да је кога поздравио; изађе из собе, залупи за собом врата и отиде; а биров и доктор све су трчали по соби од тешког смејања, тако их је јако веселила берберова јарост и његово сујетно на своју вештину позивање. После три дана, кад се берберин већ био малко утадожио, пошље му доктор Мар два Форинта и пише му: да се не срди; јер он није ни на крај памети имао, да га закида, него се само хтео малко с њиме прошалити, да види, како ће се у такој прилици владати. Н.

Београдска писма, III. Драги мој Стармали ! При оваком времену, кад нико неће да седи него иде или се спрема да иде, било у позориште, на село, забаву или на коју партију Фрише Фире, кад и сам лед на. Дунаву и Сави неће да стоји него се справља да пође, онда ваљда није ни мени замерити што сам мало пошао по Београду, пошао сам од каФане до каФане, не да свуда вина пробам, нити да купим аксиз и патент, него што ме је терало из једне у другу то је, што сам приметио неке чудне појаве, које ако нису смешне и само случајне имају и неку озбиљну страну, тако сам нашао да је код: „Независне Србије" доста тескобно требало би мало више простора; „Српске наде" мало повериоца више дужника; „Руеије" опасно за ђаке; „Инглеске краљице" опасно играти се шаха; „Грчког краља" певају: „Ја ћу поћи а ви ми недајте;* „Ајдук Вељка" често се деле мегдани; „Старе Србије" ни једног Бугара, све сами Срби; „Црногорског кнеза" оће да прошире стан али неда комшија; „Дарданела" велика забуна незна се ни ко пије ни ко плаћа; „Цариграда" одавна банкротирао; „ЈЕондона" мисли се на превару; „Париза" јако се спремају, биће скорим велики — бал; ,Пастирке" многе залутале овчице; „ШумаДинца* оштре се — бријачи; „Немачког цара" чајвише важе ОФицири: „Руског цара" отворена штампарија (штамп. раденика) ; „Ниша" играју се слепа миша; — понда бих и даље куд стигао (па можда и у полицију) али ме трже из за- I

носа један човек који је носио у руци читав један завежљај неких новина, погледам боље и кад а оно „Домаћица" — аха ! та ја сам прошли пут заборавио да ти је споменем, дакле знај да је то орган женског друштва, а да би га боље познао ево ћу да ти наведем један пасус из прошлог једног броја „поклањај а не узајмљуј", у првом случају нмаћеш само неблагодарника, а у другом непријатеља", а одмах испод тога стоји решење истог друштва у којим се једна сиротица са петоро деце, која је за помоћ молила, одбија, сигурно се плаше неблагодарности(!!) У најновијем броју уче нас шта је учтивост, овде многи мисле да га је написала нека извесна личност, која се у том особито одликује. Овде се и опет појавило читаво коло песника и славопеваца, док ми дођу до руку јавићу ти. Остај ми здраво ! твој К. К.

Словенско (словачко) новинарство. Прегледајући поштански списак новина које 1880. год. излазе у Аустро-Угарској, и оних којима је крајем 1879. спиокано за душу, запело нам је око за рубрику: „81оуакхз с ћ." (То су браћа наша, која по положају свом најмање могу да се одупру притиску слободе и државне идеје мађарске). Па да видите берићета њиховог! Код којих новина видите крст, тимаје отпевано и суштим во гробје! Остале још излазе, или чекају свој крст у догодишњем списку. Зри званични списак: „Чернокњажник" + (Ме§ 13 ћппсги*; уа1аИ.) „Карухев на Сијону" + (Е1јеп, е1јеп, б1јеп а — и т. д.) „Катол ичкиПовини" -(- (Папо,јеси-ли жив?) „Казател" + (Шта ће вам казатељ кад имате „РезИ Ка^.16"). „Народни Новини." „Народни Хласник" + (Когтаз е4е1!). „Обзор" + (Не смеју бити два обзора. концесија у Загребу). „Орол" (М1сво<1а? 8аз! Тај сме излазити само у Шашиначкој штампарији). „II ерун" + (Не слаже се са Ма§уаг 1б1;еп-ом). „Пријатељ" + (Збогом пријатељство у Мађарској). „Школа Евајелична" + (Нисте ви деца, шта ће вам школа!) „Сворн о с т." „Веселе Листи* + (Нек уступе место жалосним листима.) Громуту слободу, подкојом тако успева књижевност једног повеликог народа, којаје и за време Бахово бољецветала! д.