Стармали

38

„СТАРМАЛи" БРОЈ 5. ЗА 1880.

Објективна критика. „Ти си рекао, да ја не знам добро са немачкога преводити. Зато ја сад теби кажем да „Бачванске песме", којима ти неку вредност признајеш, не вреде ни луле дувана. И што год ти од сад кажеш да је добро, ја ћу рећи да не ваља. Тако ће се ваљда свет уверити да ти у опште никад немаш право, ег§о ниси имао право ни онда, кад си мене критиковао!" То се зове објективна критика!

Љубавне песме разних људи. 1. Поштара. Дрни восак око твоје И црна ти коса густа А рујна ти опет уста Ко восак црвене боје. Твоја слика — СеМђгје^ тоје А к а р и о л срце моје На те пази као соко ВоЛески п §зша пп — моје око. Жеље ти и твоје маме V егог&пип^зМаМ јесу за ме Ти душо и мајка твоја Дирекција јесте моја. 2. Трговца. М е т е р дуге твоје власи Ал се црне — коибришим А чаром те јоште вишим Сомот — око твоје краси. К'о п и р и н а ч ситни зу би Као с м о к в а мала уста Па врат бели !! Ш т и р к а с' губи Ал сравњен>а нашто пуста ?! ! Мало речи, па да важи То сам теби рећи хтео: Ти сијасет имаш дражи Ти си душо дућан цео! ђ. Страјић.

0 г л а с. Јављам познаницима и нријатељима, да данас у недељу блудногасина (17. $ебр.) не примам честитава. 1 — 1 Један комуниста.

У Ш Т И П Ц И. б Даклем бан Мажуранић [је пао. Сад треба лекари да мажу ране, што су под његовим бановањем зздаване*. Можда би се и ^рби у Троједници могли потужити на коју рану, али пошто тамо Срба н е м а, то је онда најбоље ћутати. □ Фрајмон Козарек, кад је читао у „Обзору" ону племениту изреку „Славосрбом штрик о врат", таки се понуди редакцији за сталног сарадника. Каже да ће ихјако обвезати. О Једна хијена кад је прочитала каквим грозним речма пропраћа „Турски народ" смрт једног великог покојника, таки је скапала од гада.

□ Јаша Векецки доказује, дајеи саборски одбор у сродству са Миланом Михајловићем.

Како је промукуран. Једног земљеделца осуди суд због некога дуга да мора платити и пошље му екзекуцију. Екзекутор — Мађар Е. С. — дође да узапти ствари. Ушав у шталу види два коња и једну краву, те запечати врата, и каже да није слободно дирати. Тек кад му земљеделац разложи, да се марва мора ранити и појити јер ће иначе скапати, онда тек промућурни екзекутор скине печате. Из Вел.-Бечкерека. Ставко.

Шта је беда? У једном шокачком селу увате ЈНокци жива курјака, те скупе веће да му суде. Најстарији Шокац „Знара", рече: Људи моји ето ми уватисмо лопова што вам је инди толику штету правио; ми смо ту да му судимо и ја мислим да га жива одеремо. Мата опет један од паметних рећиће: „неваља, треба да му дамо срамоту, да му вежемо једно повесмо кудеље на реп, да запалимо, па да га пустимо. Иваје увек озбиљан, рече неваља: треба да му дамо беду, а какву упитају га остали, та да га оженимо. Нб. Можба би и код нас? ваљало по диког оженити. Секунд.

Није жедан. Једном винопији забрани лекар пити само вино, него пола вина — пола воде, уз то му препише неке прашкове. Болесник узме прашкове и замоли да их попије у вину, добро рече лекар : „али пола вина — пола воде". Знате шта господине, рече болесник — „ја ћу попити чашу сама вина — а после тог ома чашу воде", и то му се дозволи кад попије чашу вина — пруже му ома и чашу воде, а он сасвим мирно — узрази : „Сад нисам жедан". Секунд.