Стармали

„ОТАРМАЛИ" БРОЈ 5. ЗА 1880.

Ђ.ира. Но, у Митровиди мора да се игра велика комедија. Спира. А по чему ти то судиш, ћиро брате? Иира. По улазниди од два сексера, без које нико не може ни завирити у Митровицу. Спира. Је с чуо, — мени то више изгледа као неки хинески зид, којим се Митровица ограђује од осталог света. II и р а. Имаш и ти право ! — Нешто хинеско јесте. ћира. Ја једнако премишљам о тој несретној задевици нашој са браћом Хрватима. И видим да другог изласка нема, него да један попустити мора. С п и р а. Шта ти то говориш, човече ! Ћ.ира. Јест тако је и није друкчије. Зато ја велим: кад нам већ не допуштају србовати, онда нам не остаје ништа друго, него се полагано — х рв ат и. С п и р а. А 3 то је што друго. — Али ко ће онда да попусти. В.ира. Па онај, који узмора. Ћ.ира. Има ли право светосавско-београдскојаворски Дописник, што замера народном позоришту у Београду ? Спира. А шта му замера? Ја не знам ни шта је то у ствари. В. и р а. У ствари је ово: Лане је, као што дописник вели, одбор школског ФОнда позвао нар. позориште да на св. Саву приреди једну претставу за децу, а позориште је то драговољно и учинило. Ове године пак, народно је позориште тако нехатно било, да није одборског позива ни видело. С п и р а. А зар није могло позориште то учинити и без позива. В. и р а. До душе то је могло учинити, исто тако као што је могао и одбор позвати га, или као што је могао дописник замерку своју поделити на обе стране, да свакој право буде.

П у С Л И ц е. У новинама спомиње се често: „Босна поносна", — „Италија иредента" ит. д. — Лепо је то што сваказемљаима свој епитет, само се чудим како слагач кадгод та епитета не промени, иа да онда испадне : ИталиЈа поносна а Босна и ре д е нта. Таман се бан Мажур шић лично уверио, да у Босни има Срба, и то таких, који не певају хрватски, — а он већ мора да одлази. Таке смо ти ми среће. Наши власници, док седе на својим столицама, не могу д,а дрђу до истине, — а кад дођу до истине, онда су већ пали са столице. Немачки „КгеиггеНип§ а препоручује да се цео свет утркује у оружању (\УеМгиз<;еп). Сад само још треба да „УеЛеМа" проповеда: пост, молктву и смиреније, па је онда готов: Уегкећг^е "\УеН. У 2-ом бр ЈЈу „Здравља" које у Сомбору излази и које (узгред буди речено) топло препоручујемо, налази се и ово питање: „Има ли код вас пијаница?" — Ми ћемо бити први који ћемо на то питање одговорити: „Код нас их има помало, — а имали код вас?' Нов министар просвете у Аустрији зове се Кпе§заи. Ми му не знамо ни програма ни намере, — али нашем уву би лепше звучило кад би се министар просвете звао: Гпе<1епз1атт. Кад две делегације држе заједничку седницу, као што је ономад било, онда се у тој седници не сме ништа говорити, а то је за то да се неби морало дати првенство језику или немачком или мађарском. За то се мора ћутати. Ал ту су ипак Немци у проФиту, јер ћутање је говор немач ки. Од како је Анђелић сео на столицу жива патријарха, (старешине и во Христје брата свог), од то доба се говорка да ће и сам текелијин фонд доћи у Анђелићеву близину, — Сад да ми је знати, ко то кога тако волк, или Анђелић Фондове, или фондови Анђелића! Или је узајмна љубав. Још мало, па ће месојеђе проћи и ускршњи пост доћи. Онда се везују љуљашке и време је да се деца љуљају. Има их, који се већ љуљају, а то су они, који по дужности својој предходе своме времену (као н. пр. министар Тиса), — шта више има их, који су већ са љуљашке спали (н. пр. минист. Стремајер и др.) Госпођица Рокса уздише: И јаби се за цело удала, само кад би и у тим стварима био једанпут даменвал.

„Застава" нема право карати београдске новине, што не јавише смрт јунака попаКарана. Јасхватамто ћутањеса много племенитије стране;т. ј. даје њихова жалосттако презјелна, да већ немају ни речи.