Стармали

се даље крену, а у себи већ есапили, колику ће грдну провизију добити од узапћеног дувана. Кад је Прока коње напојио а он их опет упрегне, седе на своје кочијашко место, повиче на коае и ошине их; ови загребоше а седиште, што је било привезано уларом за ђермац испаде с господом винанцима заједно из кола и док су се ови превртали по снегу и извлачили из бунде, дотле је Прока са своји коли био већ толико умакао, да зинанцима ништа није остало, него псовати оно исто, што је Прока псовао кад се пењао на кола.

Шта је „беда"? У 5. броју на страни 38. стои, да онај упада у „беду" који се ожени, —■ ја као женскиња, немогох пропустити, а да се против тога неоградим, и г. уредника замолим, да упути „Секунда" нека се у будуће поправи, и нас неправи, да смо нашим мужевима „беде" — кад ево шта је управо беда: Турци, као Турци, научили харачлити и робити срп. народ у Босни, пак једном измисле, да свој занат на овај начин обаве: — узму јарца и метну му чалму на главу, пак тако у најближе село дођу, овде искупе кметове, и показавши им са чалмом окићеног јарца, запитају ; којеово? најстарији кмет, на то ће одговорити: честите аге, ја видим пред нама створеље које има рогове и браду, и то зовемо: јарац; Ха проклети ђаури, — повикаше Турци, ви даклем оне који носе чалму називате јарцем, тако даклем ми, ваши господари, — вама смо јарци, ако за то и то време неплатите толико глобе, ми ^емо вам село запалити; — шта је било друго радити, већ порез учинити, покупити, и Турке намирити, који се потом подигну, и у друго село оду. У ово село већ је приспео глас шта су Турци у пређашњем селу радили, зато од искупљени кметова најстарији изађе, и на турско питање одговори: да створење које пред њим стои, носи чалму као и сви Турци, мора даклем да је Турчин; — Ха погани ви ђаури, јарца зовете да је Турчин, и нас ваше господаре са јарцем сравњивате, зато ће те двогубу глобу платити, и тако овде узму двапут толико, колко су од првих сељака. Док су Турци у треће село стигли, донде је и овамо глас дошао, како су први и други сељани прошли; —• зато Турци сад наиђу на мутаве и неме иоглаваре, кои нехтедоше на никаква турска питања одговарати, ове Турци с троструким порезом оглобе, што се показали тврдоглави и непослушни своим господарима! И четврто село извештено, како су пређашња сва три прошла, кад су и овоме Турци дошли, и кметове искупили, један кмет прими на себе, да ће се он са Турцима удесити и погодити, — и одма приотупи Турцима и дубоко поклонивши се запита их: Честите аге и светли наши господари, шта захтевате ви од нас ваше покорне раје ? — кмете, ми хоћемо маленкост, — да нам кажете: ко је ово ? показивајући на јарца. ЈГукави кмет, избечи очи на јарца, пак стане га

обилазити, непрестано говорећи, — као бајаги за себе, али тако гласно, да га могаше и Турци чути: има чалму — ал има рогове и браду; — — затим опет, има чалму, — ал има рогове и браду; — и то непрестано шестарећи око јарца очитавао је кмет, док напоследак и Турке стрпљење не остави, и један од њих не повика, ђаурска рајо, говори већ једном, шта је или Турчин, ил је јарац ? Сад се привидним страхом опет почеше пред Турцима, и промишљателно одговори кмет старац: Праведне и честите наше Аге и Спаије, ово овде, показивајући на упарађеног јарца, —- нит' је Турчин, нит' је јарац, — већ „Беда"! Овај одговор тако посрами Турке, да с места пусте јарца, и разиђу се. Г. Секунд, можда је хтео рећи, да смо ми жене, „беде код шокаца", — јер док нисмо ни чије, за што нас називате и певате анђелима; — а кад стечемо мужа, онда велите, да смо „беда." — Узмите пример од Немаца — а особито од Енглеза, над којима жене владају, и опет иде им бољи напредак него што је у нас. Ал жена треба да остане у свом оквиру и да је неограничени диктатор у својој кући, а у спољним делима, благи саветник своме мужу. Правда (Будите уверени да ни сам г. С е к у н д није у истини женски непријатељ. Жав 81сћ НеМ <1ав песИ 81сћ. У осталом ми вОлемо и адвокате, па их оиет који пут мало дирнемо, тако исто волемо и докторе, бирташе, екзекуторе, полицију, калуђере и т. д. па се ипак који пут о њима нашалимо. Уред). Важно за свакога. Један Шваба препоручује у новинама најновија огњишта за штедњу — српски речено ,шпархерде", — које је он сам изумео, и с којима се може највише дрвад^уштеди, само је услов, да се „шпархерди" морају угљеном ложити.

Новж Жил Верне. Један нови Жил Верне пише и скорим ће у штампу дати ова своја нова дела : Цутовање од Кикинде до Башахида за 80 дана, (због дубоког блата) Шест недеља у аришту (из живота једног уредника). Путовар>е у ередину хрватеког гдобуса (од бундеве). Пливајућа варош (Сегедин). Доктор Окс и Мишка Товић и његова посла. 20.000 миља испод мора (наћи ћеш српску слогу). Царев гласник (што је ишао у Цариград да јави резултат битке на Вучјем долу). 80.000 ерпских претплатника (Слика, ал' није из живота). Српска жељезница (метаФизички проблем). (Наставиће се). *