Стармали

44

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1880.

Иира. Је си ли видео Сииро, Милетића, од како је дошао из Ваца после три године затвора? Спира. Јесам, седа му је коса до те треће године спустила се до рамена. Иира. Добро само кад није до пете. Спира. Да, да, до пете године, је л?

У Ш Т И П Ц И, д — Некакав Карло Рус оглашује у новинама неко „најбоље средство за чување коже." ово средство, што га Р у с препоручује, добро би било да набаве сви они који хоће с Русом да имају посла, јер они ваља добро да чувају кожу.

§. — Зима је прошла, л е д је отишао, али се европско небо мути и дува неки северни ветар, тако да нам је сад тек чисто зима.

□ • — Нихилисте у Русији веле, да ће прелити сва штампаћа слова у танад. Мора бити да и они имају мало претплатника на своје списе, кад им не требају штампа&а слова.

+ Један Србин пошље у Будапешти своме сину ђаку један сандук кошуља и другог перива, те на адреси назначи да је рубље. Чиновници не знајући ћирилицу запитају Ацу Зуба шта је назначено да је у сандуку. Он им растумачи да су (руске) рубље. Таки отворе сандук и виде — да не звечи.

ј + ј . — У Бечу је ухапшеи неки нихилиста Кртински, који је рио као кртина.

|рјј§ Р* Једна се новосадска госпа извињава, што је своју кћер дала код маџарских калуђерица у школу тиме, што вели да је то з б о г ј е з и к а учинила. Молимо да нам разјасни због чијег језика, мађароког или оног, који српску вишу девојачку школу оцрњује? ? — Даклем суд је београдски уништио тестаменат пок. Коларца који је оставио 60.000 дуката, да се подигне универзитет, те сад тај новац добива г. Мита Нешић, проФесорна великој школи. Е па и сам пок. ЈСоларац је наменио тај новац — бар највећи део — проФесорима универз и те т а !

3» У новом мађарским буквару, што га мађарска деца уче у школама, има под ц (сг) и овај леп пример: рац (гаси). У другом умноженом издању овога буквара ваљда ће бити и ,,вадрац".

Мој живот и моја љубав. Да вам нешто приповедим — а ириповедаћу вам мој живот —- и моју љубав .... донекле. Ја сам се родио у Б у. Родио сам се на суву, зато и данас ваљда пливати незнам — да, кажу да сам с> родио 18. . баш у петак око 12 сати ноћи, онда кад виле и вештице по селу иду. Дође и час да ме крсте, изродила се читава дебата — око мог имена, једни хтедоше да се зовем Амвросије други Вратоломија, трећи Јеврем — Нестор. Мој отац као да је био најконзеквентнији, та манте се рече имена, он се родио у петак, дан му је сам донео име, па нека буде Петко. Мати моја није хтела, а отац рече након, па надените ма какво; но дете неће имати среће, прво што се родио у петак, а друго око 12 сати ноћу. Напослетку се сложе и надену ми име Секула. Био сам од две године дана, кад ми помреше родитељи, ја останем сам саморан, под туторством мог ујака, ког су звали Баћом. Тај Баћа ме је прилично држао, приповедао ми је много што шта ; што се пак мене тиче, рече ми јбдном да сам као мало дете — био тако леп, да је моја мати самном другу децу плашила. Тако леп сам и одрастао. У школу сам ишао редовно, штицу сам учио седам година, а учитељ би увек говорио; ово ми је први ђак. Игра ми је била као и у друге деце, али осим свега — највећма сам волео седети у јендеку и пецати жабце, та био сам први пецарош. . . . У јелу сам био врло умерен, и нисам јео као друга деца сваки час, не, ја сам вам редовно само шеот пута јео. Вина нисам пио; ал ракију сам љуто гулио. . Мој Баћа имао је једну тиквицу од сатљика — из ње би обично ракију пио. Једно после подне, оде баћа на посао, ја се дочепам тиквице — и испијем до дна; на себи нисам никакве промене опазио, само што нисам могао на ногама стојати; а ја сам онда лепо седео. Кад баћа дође кући, натегне