Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 6. ЗА 1879.

онако жељан мало ракијице да гуцне, он гуц, а тиква муц. Ао деране сто ти гајтана кад си испио сатљик ракије. Нисам баћа, тако ми сунца. Па да ди је ракија ? Е ди је рекнем ја, од јутрос би се у тиквицу уаила и холба ракије а не сатљик. Баћа је тражио у мојим сузама сатисФакцију шта је самном било, можете мислити. Било је па и прошло, ја сам свршио и штицу и буквар, и часловац — и псалтир; кад сам изишао из школе, било ми је које какви 17 година. Е сад баћа оће да идем у калуђере; а ја нипошто, заплашио ме је калуђерима још кад сам мали био, кад је хтео на што да ме приволе што ја неби хтео — он је сасвим лаконски рекао, даћу ја тебе сутра у калуђере — а ја онда на све готов, а кад сам још чуо да се калуђери несмеду женити ; јао моја мајко, нре би замутио Дунав, та ја сам увек волио гледати кад се младонци венчаваЈу. Мој баћа кад виде да ја никако нећу у калућере, рече ми да бирам занат какав ја најволијем. — Јести и пити — рекох; баћа лати неко дрвце отприлике дугачко као 1 метар, а дебело као обичан палац, устане па ме озбиљски упита, да бирам занат.Ја оћу да будем салер. А то нећеш рече баћа — тај се учи натрашке. Е па онда ћу берберски. Да — па кад доћеш, да ме обријеш — какве си памети, могао би ме и заклати — бирај други. Еовачки, рекнем ја. Хм — могао би ми кола оковати, а могао би ми кад би ти придржавао точак — да шину набијаш, оним тешким чекићем расмрскати руку — бирај други. Ја други нећу. Шта нећу 1 баћа пође мени — ја недам опет себи — наједаред нам се некако руке, у косу умешају — мој баћа запне о ногу нашег креветца те падне ја добијем маха — и сретно умакнем. Ја сам се брзо одлучио куда ћу и око подне био сам већ у Еарловци. У џепу нисам имао ни грошића, аљинице су онако приличне ; само што су се рукави од капута рђаво на концима држали, џепови су били идваљени, а леђа само мало подерана, на пруслуку нисам имао леђа, дугмета није било ниједнога — био је пруслук само ворме ради; у панталона била су ми оба колена лепо закрпљена само ногавице доле беху распаране, у једне ципеле није било штикле, а у друге је Фалио ђон, иначе је све у своме реду било. Ја сам од нашег попе слушао да у Карловци има — проФесора; то су као код нас учитељи; те прве тренутке кад сам ушао у Карловце нећу вам описивати — упитам једног човека знали он ди седи какав проФесор — и он ме упути у једну лепу кућу. У^ем унутра и затечем проФесора за својим асталом де пише; ја му кажем да сам дошао — да идем у школу — ал сам сирома па немам нигде ништа — и нигде никога. — Тај проФесор —- био вам Је врло добра душа. — То је лепо рекне ми. Ево

ту преко пута живи једна баба, са својом ћерком ја ћу за тебе плаћати и кост и квартир, а ти ћеш долазити да ми чистиш собу и ципеле. Оћу господине рекнем ја, та код мог баће ја сам чистио и мазао — и чизме и опанке — и шталу и авлију, па ми није никад замерио, Ја одмах одем са мојим меценом код бабе; погодба је била брзо углављена, с тим да код бабе ложим Фуруну и с чесме да носим воде, пристао сам на све у школу сам ишао родовно — учио сам добро, првог месеца, ирва класа што сам је добио, била је секунда, сви моји другови — који еминенцију који приму, ал секунде нико до Секуле, одем моме мецену — и поФалим му се, а он ме разрогаченим очима погледа — па рече: „Еј мој Секула, та ти си најгори ћ ак — и објасни ми значај те красне г класе. Наопако Господине! Тако је рече, него се мораш још боље трудити — ех та бубао сам боље него морски тамбур на севастонољској битци, и на моју велику радост никад више нисам био њоме награђен. Клонио сам се свега и свачега — о вакацији сам увек тамо бао. За баћу нит сам ја питао, нит ме је он тражио. Ја и Фрајла Мила, гледали смо се што но реч, ко зора и дан — био сам у четвртој школи кад се деси самном нека промена — шта мислите. Ја сам се заљубио у Фрајла Милу тај дан било ми је исто тако, као у Б . . . . у код баће, кад сам оно сатљик ракије испио — нисам могао стајати морао сам седети. Само једно беше што ми је мутило моје светле дане: кад год би запитао Фрајла Милу — дали и она мене љуби — она се само насмешила, оборила би главу доле, па би ћутала, а питао би је обично кад сам ложио у Фуруну, јер сам био сигуран да јој мати онда из собе неће изаћи. Друго ме је болело, што се ту неки стражмештар врзао око моје богиње. — Кад год смо се нас двојица срели увек би се преко погледали, па би ћутећки један поред другог прошли. Биле су Фашањге. Код моје Фрајле биће бал, има и мојиг другова, ту је и мој соперник. Беше већ приличко мрачно кад се друштво искупило тај дан биле су на мени беле чакшире што ми је мој меценат поклонио, бео прслук а црн Фрак тај Фрак купио сам од једног тандлера за 86 кр. толико новаца, никад дотле мог века нисам у џепу имао. Моја газдарица ме лепо замоли, да упалим лампу па да унесем унутра, био сам вам чудо услужан, очистим цилиндер, упалим лампу; и унесем у собу, кад ступих у собу видим мог соперника, како је својом безобразном руком обвио вити стас моје љубезне. У мени крв узавре. Био сам као у несвести, које од љубоморе, које од стра и ]еда — испустим лампу — тако. да је на сто комада пренула, петролеум се запали, и увати прво крај од кабата мог соперника који је за врати вксио; друштво у врисак, сваки се бојао да му што не изгоре; а мени ни бригеша — мени нема шта изгорети, мало ме је зној пробио, и то је било све, угасе ватру, собу окаде, изветре, упали се друга лампа — а у друштво дође опет ред. После тог пораза одем мало на поље да се про-