Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1880.

Новж Жил Берне. (Наставак.) Нови Ж и л В е р н е огдашује сада ове нове књиге: „ Летопиеи" у магази, жалосна слика из XIX. века. Путовање у ередину (мађареке) земље, с великим опасностима скопчано, особито тамо око бакоњске шуме. 100 000 Сановника или нанредак ерпеке књижевноети у ерпекој Атини. 60.000 дуката или путовање у туђ џеп, трошком Илије Коларца. Светиња теетамента или путуј игумане, не брини се за манаетир. Пророчански (ал' не прорачунски) дух или поплава Ковога Сада, посматрања из меседа. Месец као сунчев администратор. али само ноћу, кад је мрак и тама. 24.000 форината или песак у море сипати, приповетка из калуђерског живота. 50.000 миља (бегајте) од Вршца. Културноисгоријска студија. Аб.

Они су само за марву, Како на Дунаву код Новог Сада још није ћуприја намештена била, то се превозило на скели и на чамцима. Ономад стојим ја на Дунаву и гледим како се један чамац пуни пашажерима и хоће да се крене. Чамац је тако пун био, да је једва два три прста био изнад воде, а дувао је тај дан јак ветар и правио таласе. Пре него што ће се чамац кренути учиним пажљивим два пандура, што су ту на обали стојала на опасност и кажем им, да би добро било, да не допусге да се чамац тако препуњен креће. — Молим, ми смо само за марву! одговори ми један пандур. (Због марвене куге у Срему намештени су ти пандури да пазе да се не би марва и сено из Срема амо цреносило).

У Ш Т Н П Ц И. Д. — Дунав код Н. Сада непрестано расте; мора бити да није читао телеграме из Беча у нашим новинама.

§. — „Здравље" упућује Срикгте, да читају енглеско дело о Рихардсоновом плану за здравстену варош, или бар који немачки чланак о томе. А за што не и извод нашега Змаја-ЈовановиЛа под насловом : „ Хигеа, идеална здравствена варош и (у „Јавору" за г. 1878), кад је то то исто, а сриски нам је језик познатији од енглеског а милији од немачког?

□ . — Један трговац са каменим крстовима, кад је чуо како је неки дућан са илатном и кошу-

љама изгорео, поплашио се и дао свој еспап тави осигурати од ватре.

бШГ' Управа баште „Геданке" у Сентомашу оглашује у новинама: Наш нови еписак садржи у себи сваковрсна семена и т. д." } па вели : Шаљемо га сваком на захтевање бесплатно". Шта се даклем шаље бесплатно — списак или семе ?

0 Код убогог дома, куда пролазе свакн дан четири пута по 400 школске деце, тера свој ћеф један грдан и пакостан белов некога алваџије. Молимо да му полиција забрани тај „унтерхалтунг" не чекајући да се најпре једно туце У1зит герегсит-а поднесе. Аб. Из полупрошлости, Кад је Јован Гавриловић, бивши наместник кнежевог достојанства у Србији, био школски саветник у нашој држави, дође једном обилазећи школе, и у своје родно место Вуковар и иоходи школу, у којој је још његов стари учитељ учитељевао. Кад је већ испитао дечији успех, запитаће старог учитеља. „А молим вас господине, знајул деца што немачки?" „Да богме да знају" одговори домин и показујући прутом на немачку штицу, зановеди деци да читају. „Б р-и-бри—це-ка-е-ке-бри-ке" одсричудеца у глас. Шта то значи? запита учитељ. „Молим господине ја знам," повиче једно дете. , : Шта је?' „Бритва," беше одговор. ,,Каква?" „Бријаћа." — „Добро даље." ,.В-а-л-д, валд." — Шта је то ? .,Молим господине!" — ,,Но!" „валов" беше другог детета одговор. — „Какав?" „Крмећи." Врло добро, одговори уча. На то ће Гавриловић рећи : „Молим господине, ваљда неће бити тако ?" На то одговори стари учитељ: „ћути ти м ..... е, ето и тебе сам тако учио, па шта ти фали?" Ршпко.

Искрени компшја. „Ви'те, драги комшија, ја кадгод видим вашу жену, увек сам пун радости." „А за што то?" „За то, што није то моја жена."

Славан човек. Неки штуцер се фалио, да је он само три фунте лакши, него што је био Доситеј Обрадовић. „Имате право, одговори неко, а те три фунте фале у вашем мозгу." . ј- -