Стармали

, СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1880.

Ј о ш т е брује тужна звона Тихом тугом уздисајном У свесграном, горком складу За прваком, за Стеваном, А од доде в е ћ се вије Н о в и барјак црне боје: „Звона, звона, не престаЈте! Није један, — сад су двоје!" Ј а номишљах ових дана: Ео ће први хтети — смети Збацит' тедо, и Стевану Чистом душом глас однети. Глас однети, како цвили Цео народ на гробу му, Да и горе наше јаде Већ дочују. доразуму. Та помис'о, као гуја, Следила ми тадас крви, — Чика Симо, чика Симо, Ти се и т у нађе први! Е таки си увек био Под заставом наше свести ; Ни од муње ни од грома Не даде се ти помести. 1Нто је срнству било свето И теби је свето било; Сваком лету напредноме И ти беше једно кридо. Увек чику на бранику Видели смо, — па без страха; Такав беше кроз цео живот, Такав оста до издаха. Иди даклем, иди и ти! — Терет ми је то изрећи, Кад помислим како ј' тешко Заменика теби стећи! Чисто видим око гроба Како с' врли сузам' даве, — Ево и ја груду земље Добацујем преко Саве! Да ти земљ^ буде лака, То је, Симо, жеља наша; (Буде-ди ти она тешка, Ова груда нек олакша)

Али. у злу ид т добру — То нам нико не закрати Име твоје, лепо име, Дуго ће се спомињати.

Још су браћа на твом гробу, — Вична змијам' и уједу, . . . Мутне мисли питају се: Да ко-ли је сад на реду? . .

Човек од начела. Браца Трива баш је попио каву у кафани, и пипа се по џепови у којима не нађе ништа. Зато се окрене к једном непознатом до себе говорећи: Господине, би-ли тако добро биди, да ми позајмите један грош, да платим каву, јер знате, ја не волим остати дужан. Чудна штампарска погреппса. Девојке у нашем прњавору много се лицкају, несташне су и раскалашне; зато их отац намесник грли, — (а треба да буде „грди")

Он.

Епиграми. I. Виц. Ономад је Гојко Направио виц. Жена хоће свилу. Он јој рече: циц! II. Обрана. Берујеш ли и ти, Жено моја, Тодо. Да је Г ђаволу Своју душу иродо?

Она. То не могј вероват' То су збори глупи, — Зар је ђаво магарац Тако што да куии! III. Екепедиене. Тиса кори Јашу: Брудер то је срам! Толко новца кошташ, И опет си сам!" Купите му кућу, — нек!је Под кирију даје, Само тако може и он Доћи до „партаје".