Стармали

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1880.

53

Ћира. Дакле поп Сима поклонио је Петровоселској читаоници једну петицу. Сиира. То је лепо од њега. — Ал ја да сам, ко он, ја бих поклонио мање или више, али никако баш петицу. Ћира. А зашто? Сиира. Јер кад човек то чита, и нехотице му падне на памет: — да није то она извесна петица! Ћира. Зашто се наш Милетић не да нигде видети, већ понајвише седи код куће или се тек кад кад дошета до редакције ,,3аставе"? Сиира. Е за бога! Та кад човеку поклоне слободу, онда му је тек ваљда слободно седити код куће! Ћира. До душе, тако је.

Стихови без слшсова, Удовица куд год иде Рони сузе свуда. И тако ће чинити До год се не — угуши.

Ја морам похвалит' Списатељ-Аксенту; Јер његове књиге Увек су на — цени.

Славни отац Г Све се више пење, Жели, да му с' на далеко Види — непоколебљивост.

Красна је то жена Берберина ћире, Сваки дан све већма Воли — официну.

Еад у масно званије Доведу битангу; Народ вели право је, Дајте му и — колајну. Кад не може мађарембер Купуса да куса, Онда знај за цело Да је снев'о — што страшно.

АисН шсћ! §сН1есИ1! Један мађар, који је имао прилике пити Неготинско вино, не може доста да га се нахвали. Он се овако изражава: Неготинс ко вино то је прави бордо! То је славно вино! Али г а и Срби знају достојно ценити, јер су у почаст Неготинском вину, назвали једну варош „Неготином."

К 0 К И Ц е. Ипак има нечега доброг у томе што „Летопис Матице српске" нема више од 26 претплатника. Кад то дочују Пештанска господа, за цело ће казати: „Но ? таку Матицу није вредно ни укидати!" Илија Гутеша, желећи утврдити споразум и слогу међу Хрватима и Србима доказује у својој брошури. „Упознајмо се!" саветује да нетреба нико да се срди кад му се каже : Рац, Влах и т. д. — Уверени смо да ће на таку слогу Хрвати радо пристати. ИлиЈа Гутеша признаје да је зато страдао, што је „учио омладину хрватски мислити и говорити хрватски." — Но сад бар знамо коме имамо да захвалимо што омладина хрватска сада тако лепо мисли и говори. (Ваљало би раснисати награду за онога ко провађе једног Хрвата, који би смео признати да је српску омладину учио мислити и говорити српски).

У Београду је била ових дана једна депутација револуционара балканских, ал то тако тајно, да за н>у нико није дознао у Београду, само једини „Пестер Лојд" у Пешти. За управитеља Текелијиног завода јавила су се и два Мађара. А за толика упражњена места у Мађарским заводима, није се јавио ни један Србин. Ето ти, брудер Јашо, најбољи доказ, да смо ми они који се од браће Мађара туђимо а они су тако вољни да нам се приближе.

Говори се да је руски устав већ написан, али се неће обнародовати, догод је цар Александар жив. — Но само је још то требало нихилистима казати!!! — „Стармали" би имао сасвим противан предлог, т. ј. да се устав кад је већ написан, таки и у живот приведе, — али да се уједно каже: ако се цару што деси, устав ће се таки укинути. — Е, ал кад неће нико „Стармалог" да пита.