Стармали

54 „СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1880.

Шта је политика? Велики Фридрих, краљ прајски, на то питање одговорио је на немачком језику: РоШлк, — 181 Ље ћбћеге бр^гћићеге!! И ово је повесница забележила, а како је нато одговорио чича Панта,— Богдаму душу прости ! умлађим годинама бивши берберин, а у старијим прави „фелчер " јер је сваког болесника умео рационално лечити, осим што је обично и купицама руковао, особито умео је добро пијавице намештати, а неисказано био је вешт у пушћању крви, имао је и два „рецепта" која је свагда уз себе носио, и кад коме сва три пређашња средства непомогоше, онда би извадио наочаре, — очитао би присутнима да је код болесника велика опасност, пак би пажљиво прегледао рецепте, и онај, на ком је на леђи неки знак „чанка'' нацртан био, предао би човеку, с тим налогом, да пропита ко ће ићи у Вечкерек, и донесе медицине из Апатеке, — затим пак, ако неће да му се кућа прода, одма рецепт натраг донесе! — А кад напоследак, болесник ни сад оздравио није, онда би чича Панта последње средство употребио и предао други рецепт, на ком је неки високи шешир или лонац насликан стајао, ал с тим морао је човек одма на коња усести, и трком хитити у Бечкерек, па коме ни ово није помогло, за тога у Меленци и на овој земљи није више било опстанка. — Тако је пресудио чича Панта, које је у оно време толико значило, још више важило, него што данас „доктор Шкода" каже, — шта је он на питање шта је политика, одговорио то нека буде овде овековјечено. Чича Панта пронашао је да су купатила у Русанди лековита, јер он је и сам преко осамдесет година стар био кад је умрћо, и никад се није у Русанди купао. Далеко сам отишао од нредмета, и сад морам натраг. У оно време, кад је чича Панта владао или сервирао, становала су у Меленци два на далеко и широко чувена нотабилитета, једно је био пречесњејши великокикиндски протопресвитер Јоваповић, а друго је био гглеменити господин великокикиндски диштриктски биров Димитрија Трифунац благородни од Батфе, — и прота и диштрикт. биров престављали су највишу аристокрацију у месту, па и у свом диштрикту није им нико био раван! У оно доба, није свака кукавица држала и читала новине, у целом диштрикту, а можда у свом Банату, само су г. Д. биров и прота добијали „бечке званичне новине," које су сваке недеље у Бечу изилазиле, — и то зато баш у недељу, да људи у раден дан не губе времена које чиме — читајући новине. —- У Меленце стизале су после две недеље, јер управо толико је потребовао дележанц, да ноћу и дању путујући, из Беча у Меленце дође. Свако после ручка, састајала се ова два господина код Д. бирова у кући, и ту би - ил у сали седећи, ил у пространој башти ходајући — више пута поједине ставке из новина прочитавали, толковали, умствовали и на тај начин критиковали, кад ће један другом рећи : — јер противусловили се никад нису — „биће то тако, као што ви велите, и као што и сам схваћам онај исти смисао, који ми растолковасте!" Господина проту сви су звали „пречесњејши' , а д. бирова „господин" и „господинови". Зато ; ћемо их и ми у будуће тако називати.

Пречесњејши и господинови дошли су до поменугих новина на тај начин, кад је г. Д. биров добио поред немешага и меленачку пошту, примао је бесплатно и бечки званични лист, и ово је за њи и по народ велика срећа била, јер са читањем листа упражњавали се и до тог стања доспели су, како нису више умели са својима иодчињенима разговарати. Премда је Чича Панта био свакидашњи у кући и код пречесњејшег и код господинови, зато је опет спрама обоице с таковим страхопоштовањем понашао се, да чим би угледао једнога или другога кућу, а имао би туда да прође, одма би скинуо шешир, и било сунце с препеком, киша ил вејавица с пљуском, он би кроз сву улицу гологлав шпацирао, и не узимајући на ум, дал су госнода на улици, на прозору, или се и невидеЧича Панта био је спрама оба ова господина не само до понижења сервилан, него је њихову холост и аристократску гордост, тако високо представити, и тако разјаснити умео, да је свакога на свету човека и људе, буди које вере и народности, а особито од вајкада на гласу хироше Меленчане, убедити знао, да од господина Димитрије Трифунца нема у свој царевини праведнијег, наметнијег, ученијег, мудријег, племенитијег и већег господина, а од пречесњејшег нема благоговјејшег и светијег достојника и ироте!! Оба су господина сваке суботе на вечерњу, а недељом и свецем на јутрењу и летургији били, а ни чича ГЈанта није фалио, који би свагда на свију задовољство или херувику, или кад би тежи ирмос био, овај одпојао. Тако су пречесњејши и господинови свагда и свугди заједно били, заједно међу собом дружили се и разговарали, и само су у толико одвојено живили, у колико је сваки у свом сопственом дому санак боравио, и у колико су их њиове но званију различите дужности једно од другог удаљавале. Ал они су и ово последње знали вешто одклонити, јер докле су се у Темишвару консистор. седнице држаледотле су у Кикинди магистратуални и судски послови обављани, пак су опет и пречесњејши и господинови заједно се могли ироводити, новине читати, и но свом обичају високо и највише политизирати. Једном — као што је онда био обичај, — изненадно дође штафета, и одзову пречесњејшег у ванредну — то се у 10 година по једанпут или двапут догађало — конс. седницу, а госнодинови остану сам без свога комората, и да још већма осети самоћу, на велику жалост приспеду и фришке новине, сад господинови није имао с киме да чита новине, па зато је гњеван и једак био, при ручку ни речице није проговорио, па и после ручка није заповедио да му донесе момак капу и новине, већ сам је отишао. и удубљен у мислима зграби капу под пазуо а новине хитне на главу, које са великим шуштањем падну на патос, и то старца мало разбуди, насмеши се, и опет сам подигне новине и упути се у башту. Г. Д. Биров, на крају ходника сретне чича Панту, који обичествоваше редовно по дванут на дан долазити, одма у јутру, да чује како су господинови спавали, и одма после ручка, — да опет чује, с каквим су апетитом ручали, ако би их још при аЈталу изненадио за љубав салати мало печења, да, окошта, а за најгори случај, са једном и другом чашицом вина понуди се; — ал сад чича Панту не послужи та срећа, да до ручаонице доспе ; јер г. биров на дубоко клањајућег се викне, и позове га, да за њим у башту дође, које и буде; — напред корачајући Д. биров величанствено прочитавао је поједине ставке из новина, и то је г. Панти толковао с приметбама, видиш чича Панто, то је политика! — Овом приликом чича Панти пала је та улога у тал, да се обема рукама за трбу држи