Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 7. ЗА 1879.

и за д. бировом погурено идући на сваку ириметбу дубоко поклони се, и ненрестано одговара: разумем господине, разумем госнодине! — и т. д. После млогопутног, досадног: разумем господине; у један мах испречи се Д. биров и заиита чича Панту; шта разумеш? Панта изненађен тим питањем, збуаи се, и муцајући одговора: незнам господине. Д. биров. — Е кад незнаш и неразумеш шта је политика, ево хоћу да ти кажем — ми људи кад се разговарамо и један другом пишемо — то зовемо диван, разговор допис, и просто писмо. — али кад се велики људи, министери, краљеви и дареви разговарају и један другоме пишу, — то се зове политика, — знашли сад Панто шт/1 је политика ? Панта : Сад знам господине! Д. Биров: Кад знаш, дед кажими, шта је Политика? Панта: опет неочекивајући то питање на ново се збуни, ал с пуним уверењем одговори: „Политика ? то Ле бити госиодска лаж ! и Јел' то чича Панта изустио, али лојалан Д. биров као громом поражен, изгрди чича Панту, и отера га из башће на поље, који последњи, као да је једва чекао, да се курталише школског, и високополитичког предавања и дође Госпођи и на „целиваније" деснице, гди је боље прошао, јер онај страх, успео је да једно за друго две чаше вина испразни, и за тај дан, из пред срдито^ д. бирова уклонио се. Правда. Несуђена реграција, Прошле године баш лицем 13. Априла, дође ми једно јутро мој сељанин те ми рече: ,,Учитељу благи, зато шго је мој Мика (Милан) онако ваљано очатијо апостола, добићете док се моја калача (тако је крмачу звао) опраси, једпо прасе на реграцпју. Ја пак опоменувши се 13. Априла нисам баш волео што се то обећање баш тај дан сбило, но ипак тешећи се, захвалим му се унапред и нестрпљиво очекујући суђени данак. — Није томе прошло неколико недеља, састане се мој дужник самном и опет, и жалосно ми рече, да се калача опрасила и то двоје, пак на моју и његову несрећу једно поједе а на друго случајно легне и удави. Чујући ја ово спојим моју жалост са аеговом, али шта је чинити, кад поред обе наше искрене жеље нема средства, којим би се могло помоћи. Но на наше подуже вајкање и јадиковање проговори мој сељанин: ,,Ала учитељу благи, ко ја нећу под срамотом остати па ма шта било, ти ћеш већ оно, што сам вам обећао добити Бого моја, па ма мене тај шпац шта коштао. — Са овим речма уталожим јаде моје и останем опет у нади, да ће ое кад тад обећање испунити. Идуће јесени после кратка боловања умре мој сељан и тако ја прекрстим обећану реграцију за навек. Но не беше тако, јер после неколико дана дође му супруга к мени и саопшти ми, како ју је њен покојни муж заветовао, да ако мени прасе на реграцију непошље, не било јој просто. И тако ту обећавши предамном, да ће она свога незаборављеног мужа завет као светињу чувати. Наравно ја као учитељ дужан сам „Стармали" излази 10., 20 и последњег у сваком месецу. Годишња цена 4 ф. погодишња 2 ф. на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на но године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

свет изображавати те јој рекнем да није доста само завет чувати него га треба и што пре и испунити, иначе је грех врло велики, јер само чување без испуњавања не важи ништа и јошт јој том приликом изговорим неколико поутешителни речи, на којима ми се она лело захвали и обећавши првом приликом док се калача опраси, завет свога мужа најтачније испунити. Ево дакле за мене и опет нове радости и после овога непресгано сам потајно распитивао за стање калачино и најпосле чујем, да се опрасила и то петоро лепи шарени прасица. Кад сам ово чуо, почео сам се договарати са женом, када ћемо га пећи, јер треба велим тако удешавати, кад неузимамо гостију, јер ако се напузају по обичају, разграбиће, па ето и опет малера још горег него пре. Закључимо између себе на покладе га заклаги (јер онда је сваки ваљан домаћин са својим друштвом код куће) ако га добијемо, и баш канда смо у боб врачали, ево мога ђака на покладе ујутру донесе у џаку прасе, које сам још на улици чуо дрекењати се, баш канда је предвиђало на какве муке иде. Како сам се радосган заједно са целом породицом налазијо, кад сам прасе у мојој кући видео, па још давно обећану реграцију — није могуће описати. — Наградим мога ђака п изразим се да је то лепо од његових родитеља односно матере, и камо среће, да су нам такови сви родитељи у селу. Узхићени радошћу, пустимо прасе из џака, да се неугуши и да га посматрамо и тако посматрајући га радосно разговарајући се, који ћемо који део кусати; једно вели ја ћу ребра; друго опет ја ћу фарку; треће увета, мозак и т. д За мало беше тф. наша радост, те се претвори у величајшу жалост, када прасе добивши отворена врата загребе напоље, а ми скупа за њим и тако вијајући га по дворишту, на несрећу нашу а и своју, утрчи и упадне негде, где нико радо неупада. Шта ћемо сад упитам жену полу изван себе од једа и умора но она ме поутеши говорећи, да ће она дозвати суседа Антуна који је у томе врло вешт, те ће са његовом обичном справом са којом је више пута гушче или ћуре из бунара вадијо и прасе извадити. Дође Антун и ночне његовом справом завртати, док незаквачи прасе, заквачивши га тако, повуче га и да га руком ухвати, прасе се копрцнувши и откинувши узицу на справи, бућне поново унутра, и не виде га се више и тако ми кривећи једно друго разиђемо се и остасмо на покладе без печења, а од једа немогосмо и друга приправљена јела јести. Ово износећи на јавност, намера ми је да се из овога догађаја сваки брат учитељ особито гђа учитељка, који прасе на реграцију добију науче, да не треба прасе из џака дотле пуштати, докле се нож ненаоштри, те да се одма закоље, а не најпре зубе оштрити, па тек онда нож тражити да се оштри. Један озлојеђени учитељ. Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огњановића у Новом Саду. Претнлату пак и огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

1Р1Р" Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас.