Стармали

једнако брзо и много расла, даћу од моје ошишане браде нравити модроце за кревете жени и мени и тако ћу доћи до врло јеФтиног властитог росхара. — С ноштовањем и т. д. У Иригу 25. декембра 1879. Аитиподије Коњовић, с. р. Сведочба бр. 1,931.004. Уе1еисет §озроб.ше 4ок1;оге! 1та паз ргеко 300 ткАепаса па оуЛазлјој уеИкој бкоН аН тх зто зтг зат1 јоз таН 1 Тзег1зга<Н тоНто Уаз и ппе теНке Лотоуте Ногуа^зке, (1а пат ров1је*е 1)егр!а<;по 500 Паза Уаве§а иттегза1по§ ђа1гата, га иггаз!; ТзгаЛе око ги <;о§а пат к1јипа, <1а зе па пата У1(Н 1)агет ро ћга<Н (1а зто уес 1ји<Н. М г сето 12 2аћуа1позН рго§1азНх Уаз га пај?есе§ Негуа1;а х 1 <1ото1ји1)а. 2т1а Нгуа<;зка! 2а§ге1> па 1. Н-а^пја 1880. Нхпко Расхс, ШогоС. Сведочба бр. 2,533.601. | Господину доктору Филуторинију! Чест ми је јавити Вама, да сам са Вашим бал- ј замом подпуно задовољан и неможем де нропустим, о том Вас и известити. Ваш универзални балзам ђелује не само на жиЕИма јестаствима него и на без- ' животнима. Прекјуче сам, сувише четкицу у балзам омочивши ову обрисао о мој коФер, који сам по прадеди насљедио и који је свињском кожом превучен. Како сам га обрисао, таки опазих, да почимље на њему длака расти. Употребив тог ванредног догађаја, намазао сам сав ко^ер а ево — данас је обрастао нај- ј бољом длаком, тако да се и по освежавшој кожи познати може, да је некад на енглеској свињи нарасла. Четкар ми нуди за ову енглеску длаку 5 Фор. и хоће да од ње прави четке на цариградску изложбу. Са поштовањем У Пешти 15. априла 1880. Епсзурепсзу Рхз^а. Благородни господине! Ја ћу Вас и с Вашим балзамом тужити. Знадете ли, да је тај Ваш балзам ствар врло опасна? Покушао сам какав је вкус тога вашега балзама а ево, како сам њим језик и зубе додирнуо, а оно ми већ и на језику и на зубима длака расте. Ако мене од овога зла неослободите, тужићу Вас, због опасности Ваших аркана. У Руми дана 31. декембра 1879. МаНпаз Кгхсћићег.

Припослано. У среду 9. априла о. г. у новосадској саборној и катедралној цркви није држана пређеосвећена служба. Сакуиљени народ и школска деца разиђоше се као што су и дошла, јер не дође ни један свећеник да служи. За каштигу сл. општини, која допушта да се тако шта догоди, добро би било натерати је, да плати

г. проти још 2000 ф. за идејалнога капелана, па ће онда ваљда бити бољег реда. У осталом кажу, да је тај дан на рибњој пијаци било врло добре штуке и сомова, а и пиво у тошиној пивари било је хладно и ванредно добро. Један правоелавни Хришћанин. Циганске песме. (Свршетак.) VIII. Иал о чумут сатчол сар, Паш е лен совел е чар; Беше ракли паш манге, Камав тут, кај ман каме. Месечина у долини сија, Над потоком врба се савија; Дођи, цуро, та срце ми вене, Ја те љубим, љуби и ти мене. IX. Пал о кашт перел пајтрин, Е1! кашке пирани хин! Кашке пирани нањи, Адалеске кам нањи. Листак пада с дрвета, Љуби дику, док се да; Ко од дике пољуб штеди, Тај ништа не вреди. X. Андро веша ме атшав, Имар ења џивела, Адај мира пирана Екваре мајд дикхава; Кана ман чуминелас; Ења курка т' атшавас; Кана ман те камелас, Ења берша т' атшавас. Ту код шуме чекам Веће девет ноћи, Да л' ће моја дика И овуда проћи; И девет недеља За нољуб бих стоја'! А девет година, Кад би стала моја. X.

На агенцији. Ономад чекасмо на агенцији горњу лађу. Кад дигоше барјак на горњем граду рећи ће г. Н.: — Ено већ је лађа сигнализована, па како је то да на агенцији не звоне као обично? — То ће бити с тога, јер је данас велики четвртак, па се не звони, него клепа, одговори наш штовани г. П.