Стармали

„стдрмали" број 12. ка 1880.

„Јеси ли чула, да се један млад проФесор хтео да уби.је?" „Будала! А зашго се убио?" ,Зашто?! Рад несрећне љубави. Мени га је веома жао. Та да млад човек." „Окани се, молим те сажаљевања. Само се дечурлија ђаци убијају због несрећне љубави. Зрео човек па луд." „Али љубав. . . Ту ме је опет једило што се о томе говори као о свршеној ствари. Питају: зашто се убио, а не: зашто се хтео убити ? Па лепи називи. Па онда оно: само се дечурлија убијају из несрећне љубави. Ја тако нисам учинио, па и не знам зашто сам се сам убио т. ј. хтео убити. Зато полажем право, да се зовем: силом самоубица. Господин С. известио се неколико пута, како је са мојим здрављем. Увек је остављао своју карту посетницу. Једанпут кад сам се вратио из шетње, уз аегову карту био је и један позив на свадбу. „Моја ћи . . . . вепчаће се са господином С Господин Т. као да је забацио своје извесне намере са удајом своје ћери. А његова златна јабука иао да је зрела била па чекала да падне коме у крило. Једног дана кад је господин С. поновио своју просидбу, моја госпођица рођака није учила енглеске речи нити писала пропис, те господин просилац није добио котарицу у којој би носио своје наде за лепу будућност. У место тога он је добио девојку, која истина не говори енлески — па ипак има новаца.... Има младих људи, који лове најмањи пикантни догађај, да из њега истешу читаву причу. Бојао сам се да то не учине и са мојим, па сам похитао да то сам напишем, да ко други не пожање моју жетву. И онако ће овај састав „Силом самоубица" бити достојан додатак „Тестаменту једног самоубице", који је мој пријатељ уредник већ. споменуо. Сад сам се сетио, да је овај двобој требао да остане тајна између мене и гооподина С. Да исправим погрешку, што чиним дајући ово, на јавност, ја молим сваког трећег, ко ово прочита, да никоме не казује, јер по моме мишљењу тајна остаје тајна све док знају само тројица, са предпоставком да ниједан између њих није — жена. вт.

На коленима. (Штудија.) (Два листа украђена из дневника једне „госпођице"). Предговор. Треба мало такта а много дрскости, да се на јавност изнесу два листа из дневника једне госпођице, и то два украђена листа. То значи колико украсти капу, па је сутрадан натући на главу и изаћи тако у варош, да се у по дана види ко је лопов. Али „Стармали" излази 10., 20 и последњег у сваком месецу. Годишња цена 4 ф . погодишња 2 ф . на 3 месеца 1 Фор. За Србију, Дрну Гору, Босну и Херцеговину на целу гогину 50 гр., на по године 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

како за књижевну крађу нема код нас закона (поуздано зато што законодавци нису ни сањали да „тако што" може и код нас бити) и пошто су ме многи уверавали, да је кадшто корисно имати мало такта а много дрскости, особито кад се тиче плачљивог пола, ја сам наумио да то учиним. Оћу да штампам ова два украђена листа, а ризикујем да се на мене прстом показује: ово је лопов. Само не треба узети све тако озбиљно, јер је удесније шалити се са збиљом. Не може свака шуша бити лопов. Није то свеједно: натући капу онаку каква је украђена или узети па је преврнути наопако. Ако се овако учини онда и шетња у по дана може да буде безопасна. Ја не могу и нећу да изнесем на видело садржај ових двију листова онакав какав је. И ето, то је моја заслуга. Госпођа, што је писала ове листове из дневника, није Српкиња, а за неколико година, што је пре провела овде, научила је толико исто речи, које гледа да по могућству наопако | кзговори. Поједини комади њеног дневника писани су језиком, који се говори, у земљи где се то збивило. Тако су моЈа два листа писана српски, па има овака једна реченица: — Изаћи овде у шетњу, то значи н ај е сти се прашине. А треба: нагутати се прашине. Да заметнем траг, да се боље сакријем, ја ћу да учиним оно што и лопов чини, кад капу преврне, то јест ја ћу писати што могу боље српски Па онда нека ми ко каже да је то крађа. Тако нећу компромитирати ни ,,Стармалог", те му се неће моћи пребацити да је трговац, који купује украђене капе, или лист, који драговољно шгампа књижевне крађе.

Ш т у д и ј а. 15. Д. 18 . . Ах, Италијо, ти и не сањаш, где је сад онај створ, што је толико чезнуо за тобом, што је уживао у теби! Он гине и вене као јужно цвеће, што се донесе у оштрију климу. Али шта ти зато мариш. Тешко је мени, што сам запала у престоницу једне подунавске кнежевине, где се још не зна за калдрмисање тесаним каменом, где нема ноћног осветљења, него кад се месец заборави читајући бљутаву препирку „Истока" и „Запада" („Видела") па се на небу не појави, онда остаје да човек угане ногу или падне на земљу. У теби, Италијо, нема поледице, ту и женскиње иду без муке, а не морају да се прихвате за руку каквог сељака у кожуху, који не зна за мирисе, па да се тако попну уза стрму улицу до своје школе. После слатког живовања у једној палати, мени је суђено, да дођем у ову високу собу са бело окреченим зидовима и са прозорима, који гледају у радионицу једног кројача, где његова девојчица сваког јутра одгрће снег и чисти пролаз, па пева убојне песме из српско-турског рата, пошто је мајка избије.. (Наставиће се.)

Писма и све што се тиче уредништва, нека се шиље на адресу Др. Илије Огљановића у Новом Саду. Претплату пак и оглаее, ваља слати на штамиарију А. Пајевића у Нови Сад Цена је огласима 5 новч. од једне врсте.

Још се могу добити сви бројеви „Стармалог" од почетка до данас. "Зке