Стармали

„стармали"

број 13. за 1880.

Б у к в и ц е, л. Лопов. — Кад ко украде дрвену бритву, што вреди две крајцаре, зове се лопов, а кад какав велики госаодин од туђих новаца сазида у Будапешти палату и купује спахилуке, онда се зове Филистар у диспониби литету. Ларма. — Ларма је кад се гдегод запали кућа или кад се наше ФришеФиринице посвађају при картању. Логива. — Логика је, кад се из секретарс т в а терају заслужни људи за то, што нису свршили никакав Факултет у Паризу, а за министре се мећу људи, који никад никаква испитаположили нису. Лисица. — Није могла да дохвати грожђе, па је казала, да је к и с е л о као Сир-и г. Лед. — Лед је ствар тако хладна и тврда, као с р ц е неких наших богаташа. Само је разлика та, што се лед кадгод и открави. Лулу. — За Лулуа доказују, да су га убили Зулу -КаФери, али то није истина, н>ега је убио његов — о т а ц Лагати. — Опростите, али „Стармали" не зна шта је то лагати. Ту се морате обратити на друге новини. Леђа. — То је оно што Албанезе с в р б и. Лоза. — Благородна биљка, коју „благородни" врло радо имају и негују. Лептир •— Лептирова има много у новооадској променади, особито кад музика свира, те лете с цвета на цвет, ал' су нестални. Овоме злу не може да доскочи ни само друштво „Женимо се браћо!", јер и презес и секретар тога друштва, још су и данас неожењени, и ако непрестано облећу око цвећа. Лира. — Сва је већ оклепана, јер је наши стиходељци много штрапацирају. Лист. — Лист је славан мађарски муж, који само мађарске ноте удешава, а тако исто и „Недељни лист". Лесковац. — У стара безбожна времена, кад се природа обожавала, онда је у школи и у в арошкој кући био Л е с к о в а ц — бог. Лепота. — Данас смо дотле догерали, да смо тога назора, да су 25*000 Фор. мираза лепши него лице у раФајелове Венере. Летопис. — Да сваки бивши текелијн питомац скупи по 5 претплатника међу својим пријатељима (а ако их толико нема, боље да и њега нема!) могла би се „Летопису" осигуратп егзистенција, а овако бог свети зна како ће бити. Лола. — На позорници се често даје комад „сеоска лола", а зар варошке лоле ниси

заслужиле да се изнесу на позорницу Ј

Аб.

Онима који се боје слободе. Слободе се бојати не требамо. Браћо моја драга, Само ако живи останемо Од — сабадшага! С.

Камен соли. Да стари бачвански виц. у народу ни]е изумрво види се из овога догађаја, што се ономад десио код нас у темеринском сокаку. Један Бачванин узме велики камен, што га је нашао негде на гомили, стрпа га у џак, па џак пребаци преко рамена и иђаше тако сокаком. У путу сретне Швабу, па ће му рећи: „Је си чуо комшија, оћеш да ти продам камен соли, што самукрао?", и Бачванин се непгрестано обзирао, да га бајаги не би когод видео. „Даћу ти — вели — јеФтино." Шваба се полакоми на јеФтину со и пристаде да да Бачванину 3 Фор, за њега и то с џаком заједно, јер Бачванин вељаше, да не сме ту на сокаку да вади со из џака, да га не би когод ухватио, да продаје крадену со. Исплати Шваба со, узе џак о раме и оде. Бачванин оде сучући бркове, а да ли је и Шваба бркове сукао, кад је видео да је шикарио теретан камен уместо соли, о томе хроника ћути.

Одговори на песничка питања, За штодасо ја бринем, зашт' да се печалим? Брини се како ћеш платити порцију, а печали се, што су ти народне школе покомунисали.

Ком' ви сада певате Еда ли се ругате Мени! ? Питао је поп И. своје пијане бираче, кад је у Чуругу пропао при избору.

Што ћутиш Србине тужни? „Србин (и његова појезија)" ћуте, јер су му они одозго запушили уста.

Гром и пако браћо драга Где је ваших мишца снага! Снага је наших мишца на куглани код ВинтерФелда, дођи само да видиш.

Голубице бела, што си невесела? Неће муж да ми купи нов шешир. Где је станак мој? Ако ти не знаш, не знамо ни ми, да ли ти је станак у Новом Саду, или у Карловцима или пак у Сарајеву, а можда би ти и у Даљ. Што даље то боље! Што се боре мисли моје? Ваљда штудираш кога ћеш сад горе денунцирати. Сећаш ли се оног оата? Што га је сајџија Антритер некад преко в Пестер Лојда* од г. Н. тражио? Аб.