Стармали

110

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 14. ЗА 1880.

0 Новине јављају, како се силни свет диже, да се сели из Мађарске у Амврику; од пролећа се одселише већ преко 8000 људи. ]Влади је то врло неправо и не да пасоше. А од куда то сад ? Та је ли владина девиза — била: „Коме није право, нек се ееди?" Па мора бити да је тим људима што неправо у Мађарској, те што их не пуштају ?

$ Хрватски „Обзор" оглашујуки неке народне песме вели даје „Краљевић Марко, у пуном смислу речи, прави хрватски јунак". До сад су говорили да су Хрвати они, што су се родили и живе у Хрватској, а сад ево и „од Прилипа Марко" постаде Хрват! Али ево шта каже народна песма (II. кн. 68): Славу слави КраљевићV' Марко Славу слави светога ђорђиј а У Марка су многе узавнице: Двј|_'ста нопа, триста калуђера, И дванаест Српскијех владика и т. д. А кад су још X р в а т и свечарство славили ? Кад су они св. ђорђа светковали, кад га и данас црним словима у календар пишу? Што ће Марку Српске владике и калуђери? Марко је из Старе Србије, даклем је и по њиховој дефиницији стар и Срби н. Аб.

Како је постала креда. Баш је било подне У дванаест сата, Бог је доле погледао С небеских палата. И гле шта је видео Са плавога свода: Како један ђакеља Гладан жедан хода. Бог је чиста доброта, Па му беше жао. Жали ђака гладнога Па се смиловао. Ја ћу тебе, натниче Избавити беде !" — И тад паде на земљу Први комад — креде. (Ј. Грегор).

На коленима. (Штудија.) (Два листа украђена из дневника једне „госпођице"). (Наставак.) 20. 12. 18 . . Како је ова зима необично оштра ! Кажу да такве зиме овде није скоро било, јер је зацело чекала да ја дођем овамо. Седим тако, па гледам како пада грдан снег и мислим, да ли има кога, који би изра-

чунао колико га је наиадало од Христовог рођења па до данас. То ме питање врло занима, јер се ја сама не разбирам много у рачуну. Сабирање још којекако, али множење делење и остало иде врло траљаво. Мени се чини да рачунање мора бити тешко св&кој женскињи; ја бар на могу о рачунима да говорим ни четврт часа, а има просгих тема о којима могу говорити и цео час, ма да сам ја позната као женскиња, која у опште мало говори. Мораћу узети каквог учитеља за рачун. 25. 12. 18 . . Данас је дошла ћи моје газдарице, па је собом довела и свога мужа. Они ће остати у овој кући. Моја млада газдарица то је нека лутка од сажватане артије. Ја сам тражила бољи израз, али га нема. Образи су у ње од човечије коже па премазани смесом од белог и црвеног прашка. Уста су јој невешто изрезана, а нос, који регулише лепоту лица, није довољно дугачак. Очи су црне а коса би њена била лепа, само да је дужа но што је. Ето, за то њу држе моји знанци да је лена госпођа. С њом је и њен муж. Да ли је он довео њу или она њега, то остаје питање. Али то је интересантан човек. У првом српском рату дошао је као добровољац у Србију. Најпре се у престоници добро протукао, поразлупао неколицини својих другова главе, попео се на коњу, коме су очи везане, уза степенице велике школе, и разбацао много полубаца на све стране и у све улице. После тих славних дела отишао је на бојно поље. Мора бити да се добро тукао и није дао прићи непријатељу, јер рањен није био. А и нашто му то, кад се ране не могу силом да добију. Кад је његов иријатељ капетан Флајшер потучен на Кревету, настало је примирје и он се вратио у престоницу. Ту је још једанпут учинио оно што и пре свога одласка, то јест добро се протукао и т. д. само се уплео у неку а$еру са новцима, који су долазили из Гусије. Сад није бацао пољупце на све стране и у све улице, него је пролазио често једном улицом, где је на овом прозору седела лепа госпођица X. моја млада газдарица, па уздисала за тим лепим руским добровољцем, који је заиста показао добру вољу, да се њој приближи. Уздаси као уздаси могу много да учине, тако је госнодин добио брзо приступ у кућу њезине мајке и задобио и мајку и ћерку, без икаквог боја и без капи крви. Тиме је била свршена главна ствар. Задовољан са малим миразом — јер се он казивао страшно богат — оженио се он мојом младом газдарицом и одвео је ка својим богатим родитељима који су негде живели — зацело У Гусији. 27. 12. 18 - . Данас сам са госпођом X. отишла ка госпођи У. Њезина ћи је девојка, која се родила 58 год. па сад има 19 год. Мени се то учинило рђаво прорачунато али како је то ствар рачуна, то ћутим. Та је госпођица врло пријатна, страшно говорљива у добром смислу, што је доказала јер је добила опкладу кад се подговарала са једним ђаком велике школе, који

) V