Стармали

„стармлли" број 15. за 1880.

115

ства је уирако најславнија карактеристика сваког правог сремског Хрвага и служи најбољим доказом, да су они врастарог, препотопеког порекжа, код којих се је људеждерств® до данашњег дана у слици Србо • ждерство сачувало. Што се верозакона њиховог тиче, могао би млоги стармалијанац њих ио овом Србождерству њиховом за најзаЕованије идолоиоклонике и незнабожце држати, али баш у напротив томе сматрају себе сремски хрвати за неку Фелу Хришћана који себи шта више чак и предикат католика придају, дочим остале хришћане презирно „грчко источњацима" називају. Премтому било би најприличније, кад би се они у разлику грчко источњака назвали: „римозападњаци", али и тај назив неби био са свим уместан, јер би лако повода дао, да их ко за праве римокатолике држи; на које они само иривидно и по спољашњем облику свом наличе, дочим се у битности како од римокатолика тако и од остали хришћана скроз и скроз разликују. У супрот главноме начелу свих оотали Хришћана: „љуби ближњега свога као самога себе" јесте главно начело њиховог корана, које у поменутој берберници сваког четвртка излази". „Мрзи грчкоисточњака више него — ђавола." Да би се у овом за њих најбогоугоднијем начелу што више утврдили држи њихов први пророк иархибарбир недељом или свецем место служсе божије јавне побожне састанке, при којима сремске хрвате у науци Србождерства усавршава. Будући да је при овим побожним састанцима њиховим вино и пиво на трошак народног Фонда њиховог свакому приступачно то се присташи сремски Хрвата поглавито из оне племените касте људи врбују, којима су грла обично сува. Усљед тога догађа се често, да гдекоји сремски Хрвати идући са ови побожни састанака кући, у својој србождерској ревности праву цјел своју помаше, те у мраку, место грчко источњака, по гдеког од рођени Србождера прочерупају, а више пута и пре времена у рај експедирају. Овакова братоубиства пролазе код њих врло благо јер се често пута кривац тим оправда што призна да је грчко источњака само пометњом промашио. При оваковим састанцима одправљају они све своје јавне послове, тамо бирају они себи кнезове, обштинске судце, ешкуте, пандуре и осталу господу чиновнике и то само из оних особа, које су за докторе Србождерства промовирани, дочим је право вечитог кандидата саборског поменути први пророк и архибарбир њихов за себе задржао. Овај први пророк и архибарбир сремски хрвата јесте код њих прва и најважнија особа. Он стоји изнад сваког закона, сме добра и још више зла чинити, и несме се никад на коначну расправу новући, макар да и туђу векслу прогута. Он се носи кадкад на Форму римокатолички попова, али се у осталом од ових у свему разликујо. Као велики љубитељ не само босанске него и сваковрени други анексија, а особито анексија туђижена, живи ону многоженству и рекрутира свој сераил понајвишеизиноверкиња, иремдаи девојчице из свога стаданепрезире. Њему је правобитно за праву резиденцију његову намењенабила ЈГепоглава,

али се то за време блаженопочивше ере Ивана бана некојим протекторима његовим није за умесно свидило, те је усљед тога и усљед његови прошасти и будући Србождерски кореспонденција заслуга помилован, да немора нигде стално обитавати. Тим начином бави се он по цео дан у Вуковару, а у колико му племенита забава Фарбла допушта, проводи он ноћи у свом сераилу недалеко од Вуковара, где је такође један далеко чувени Филијал за бријање пупила и парничара среза вуковарског основао. Усљед ово заслуге његове, носи он титулу иочасног председника главне бријачнице вуковарске и првог недипломираног архибарбира свију правде жедни клијената околице вуковарске, те обавља у истој врху свега тога још и службу дјејствителног тутора од 199 масни пупилски маса. У колико му брига о Србождерству и о сабору допушта, пробавља он цело остало време са шишањем и бријањем свога стада, у ком се је послу тако извештио, да сваку овчицу која му шака допадне и без сапуна и бријачице подпуно обрије. У отсуству првога пророка заступа овог његов суфраган, који је по примеру свога шеФа такођер велики пријатељ али не толико босанске окупације, колико свих други окупација и анексија. Ова безгранична љубав његова за свакојаким окупацијама и анексијама побудила је њега да устроји у вуковару гласовити депозитенамт за вековечиту и безкаматну похрану парнични, ерарски и пупилски новаца те је усљед ти заслуга његови постао уредник корана привилегирани дужник целог света и дипломирани дјејствителни архибарбир главне бријачнице вуковарске, те се одликује од остали сремски Хрвата поред свег његовог србождерства у љубави према грчко источњацица а особито грчкоисточњачки сермија. Оба ова архибарбира стоје под особитим иокровитељством оберкадије и осгали кадија своји. За овог оберкадију поговара се да није пореклом сремским него прави Хрват и да је сремским Хрватом усљед тога постао: што јенегде узагребачком Обзору на првог пророка сремски Хрвата награбусио, те се од србождерски зуба овога тако препао да сада млоге сремске хрвате у србождерству и сам превазилази, Усљед те метармофозе своје промовиран је он за првог службеног кортеша своју пропали кандидата саборски, те се бави више са издавањем србождерски декрета на оне пОдчињене своје који се усуде противно гласати, него са самим кадилуком својим. Он непита млого јели ко крив, него јели грчко источњак, по сведочанству првог пророка њиховог чини се, да му параграФИ баш особито нешмекују, напротив једе он најрадије Ћирилова слова. Као и већа част сремски Хрвата натуца и он по мало српски, али и то само службено са латиницом. У последње време стекли су архибарбира сремски Хрвата за европско индустриритерство неумрли заслуга, изумевши ових дана са свим нову Форму бријања, кроз коју се посредством некакве банерскозонерско-доњерско порезне бријачице сваком грчком источњаку, израелити и Немцу који за њиховог вечитог саборског кандидата негласа, не само коса, него сдма и кожа са леђа згули. Усљед тог изналаска за- *