Стармали

„стармлли" броз 16. уа 1880.

123

ба човечија, коју судови неће да изврше, н. пр. 1{оларчева опорука. Ослобођење". — Тако се звао лист у Крагујевцу, који Је својим издавачима место ослобођен> а донео з а т в о р. Обешењак. — Обешењак је и кад га обесе, али кад га не обесе онда је још гори и опаснији. Обдигација. — Стара је пословица: „Вексла је обешењак!"' али и облигација је велики хунцут. Олуја. — Метереолози говоре, да је најгрђа тамо око Деспот-Сентивана. Очеви и отци. — „Отци" не смеју бити „очеви". Nи11а ге§и1а зше ехсер<;шпе. Официр. — Њих спомињемо само нашим госпођицама за љ у б а в. Опозиција. — У кућевном животу, могла би се та страна реч посрбити и казати српски ж е н а. Оженити се. — У народним песмама се каже то: „Без невоље градити невољу". Аб.

Отарчев савет. Де, и ову песму! "Читајте ил — чујте! — Ако вам се не допадне, Ви Гелерта псујте. Био ј' негда један момак, А тај момак безазлени Добио је јаку вољу Хтео би да се жени. Он отиде неком старцу Искусне памети, „Научи ме, седа главо, Коју ћу узети!" Накашља се чича седи Па овако пробеседи: „Чујем шта би хтео, Видим шта те боцка, Ал жена је, сине мој, Несигурна коцка; А многи је избирач Наш'о отирач. Ако тражиш, драги сине, Само да те жеља мине И пољубац да ти прија Као рајска ђаконија, Онда узми цуру лепу, Умиљату, пуну, белу, Таких мома има доста И у граду и у селу. — Ако ти је жељна душа Да те жена слуша, Онда узми цуру младу, Јер старије не слушаду. — Ако хоћеш да поживиш Ко бубрег у лоју Узми макар коју, Била млада, била стара, —

Само нзк је деста пара. — Ако ти је стало За господством красним И званијем масним, Не разгледај цури мана, Већем узми ћерку Каквог великана — Ако ти се пачи Забавице наћи, Да се женом поносиш На сваком дивану, Онда узми, синко, Цуру васпитану. Стани, стани, старче драги! Прекиде га момак вити, Ја би хтео таку жену Са којом ћу сретан бити; Догод живим, догод трајем Да се никад не покајем; Да нам увек буду часи Као да их голуб бира, Да не буде никад речи, Никад спора, — увек мира: Па да будем увек Безбрижан и вољан, Увек задовољан — „А, — тако ми реци! Сад је јасно мени, Онда, сине, узми, — узми, Узми се у памет, Па се и не жени!"

Предосторожни Циганин. Погодио попа Циганина, да му ископа бунар. Цига је плаћу унапред узео, а како ће сутра дан бити света недеља, то обећа Циганин да ће у понедељак доћи да предузме копање бунара. Кад дође понедељак, а Циганина ни од корова. Тако прође осам дана и више, а Цига се и не јавља. Једном га срете попа па га заустави: „Море, Циго, ти извуче новце унапред за бунар, а сада се чиниш и невешт!* — Хе, попо, ја сам био у ону недељу у цркви, кад си ти придиковао, па сам чуо од тебе, да: кодругомјаму копа, сам у њу пада" — те видим да не ваља другом јаму копати, јер могу страдати.

Н е с р е ћ а. А. Јесте ли чули какав је малер пасирао јуче нашем „ виршлеру " ? Б. Какав малер ? А. Та морао је човек 200 пари кобасица да баци у воду? Б. А зашто то ? Да нису биле отровне ? А. Није то, него их је бацио у воду, да се — кувају.