Стармали

138

има коое), изиђе на сокак, те и ако је новинар, опет је човек и зна за дужности према самовЈе себи. Прва је дужност хришћанска, кад је човек ујутру устао и помолио се богу, да — Фруштукује. Тако и ја не имајући никакве зле намере, пођем од куће у „Српску читаонипу", да доручкујем. Јест, ал до читаонице ваља прећи целу пијацу, и бар педесет пута скинути капу и назвати: Слуга, доброј'тро Јоцо, Сорвус Пајо, Љубим руку милостива Клањам се госпођице (ал' да, тако рано и нема госпођица на пијаци!), и т д. Ал' то није цело зло. — Доброј'тро господине! Ха, баш кад сам вас видео, имам нешто врло добро за „Стармалог"! Погледим и побледим. Мајстор Пера Жмирић, познат оа своје красно-дуго-досадно и датеђавоноси речитости, хоће да приповеда опет какву стару анегдоту из средњег века, а ја да је и по седамдесети пут слушам овако гладан. — Немојте, господар Перо, него ви то мени напишите, ја нећу умети тако лепо то накитити, као што ви умете слатко приаоведати. Одем у читаоницу, никога нема на доручку (као и обично), само један стран господар. Чуо сам, де се нешто домунђује са Митом послужитељем, а за тим устаде и приђе к мени. —- А, даклем ви сте тај, шго мећете у „Стармали"; молим вас да метнете нашега попу. Ономад у петак мрсио је. — Ал, молим то није ништа смешно! — Ал' је цела истина, само немојте да ме одате да сте од мене чули. И таки иде даље све дотле, док се не уверим, да је већ време да идем а новине нисам могао ни у руке узети и ако му је то једино време, кад могу новине мало да прегледим. Пошав за послом даље сретнем гимназисту С. — Молим, господине, ја сам написао нешто за ,,Стармалог", па да ми кажете хоћел ући? Узмем хартију и мећем у џеп, но гимназиста би желео, да одмах на сокаку прочитам и да му дам одговор. Огворим хартију: три и по писана табака на свакој страни седам крмачаи седамнајстсврачијих ногу. — Амице, ја немам каде ни воље то овде сад читати, него ћу понети кући, па кад будем доколан. Збогом! За ручком код „Камиле" увек има сграних господара. Ту је сваки брат Молчанин, Сентомашанин, Бечејац и т. д. пун красних прича из нашега народа, те крај чаше вина не можеш се довољно наслушати здравога народног хумора и вица. Али каква би то глава морала бити, која би то све запамтила, него кад отидем кући и слагачи пошљу шегрта по рукопис за „Стармали", онда да ми ко да 100 дуката награде, не би ми пала на памет која лепа бачванска приповетка, што сам је чуо овде или онде у друштву, него морам да потежем брудер-Јашу, његову Веселенцију, новосадско блато, сомборско терање кера (бар да хоће једанпут истерати све своје к е р о в е и т. д.) 0 овој теми други пут више, ово је само „Наговест", а после ће доћи „невен*. Аб.

Б у К В И Ц 8, Р. Рогови. — У старо време били су рогови карактеристичан знак за марву, а сада има марве и без рогова. „Рајм". — Значи што и стих, н. пр. у песми: Дура косу чешљала, Па ју напред штуцала, Ао, цуро шта ј' од тебе Изгледаш к'о ждребе! Ручак. — Као што је некад Демостен својим говором учинио, да су непријатељи прелазили на грчку страну и помиривали се, тако данас владичанскиручкови многог „шписбургера" помире и учине га јагњетом. Реткост. — Реткост је оно, што се ретко види и догађа, на пример глумац, који је задовољан са својом платом. Радост. — Радост је оно осећање, које је имао г. В. . . . из Бановаца, кад је дошао администратор, те у тој радости није дао због тако свечаног дана Чивутину товарити храну. Ремек. — Ко жели знати шта је ремек, нека пажљиво посмотри здање новосадске јовановске школе или (коме је ближе) тителску ћуприју. Уједно ће се том приликом уверитп и о трошности овога света. Родољуб. — Неки несташко каже, да у С. има „Родољуба" само н а п а п и р у. (Но ми смо уверени, да их има и срцем и душом) Ребро. — Некад је Адаму извађено ребро, па је створена ж е н а, а сад бива, да ж е н а мужу искрва ребро. Рит. — Рит је место, где имаблата, бара, задаја. жаба, сламе, трске, ђубрета ит. д., на пример новосадски плац, где је владичин двор од невидиша. Рубље. — То је оно што наше варошке госпођице зову „веш"; ја нећу да перем (правдам) ту страну реч ,веш", али пи наше госпођи це неће да п е р у в е ш. Редом, редом, рајице. — Песма, коју порески екзекутори идући од куће до куће певају. ДопзДхоинишНу. — И кад га овако натрашке узмемо, опет нам б о д е о ч и. Регрут. — То су они ретки људи, који би волели да их при визитацији лекар нађе да су болесни, док се сви други људи радују кад су здрави, и матере им онда тек плачу, кад чују да су им синови з д р а в и. Рен, — Ожењени људи знају шта је то, а неожењени нека питају ожењене. Роб. — види тумачење под „Рен". Ратос' ! — Види „Рен". Рогови. — Види „Рен". Речитост. — Види „Рен". Рат (кућевни). — Види „Рен". Раскрајци. — Види „Рен". Радозналост. — Види „Рен*. Ругоба. — Види „Рен".