Стармали

148

„СТАРМАЈШ" БРОЈ 19. 2А 1880.

од бога нађеш?" — „Ево шта је. ГГсето научило лепо говорити, као и човек, па сећајући се свега, шта је код вас укући и у соби видело, поче све свету у безазлености својој да приповеда, све ваше најдубље тајне да одаје, ту су вам неки Фалични рачуни, неке вешерке и вирчаФтерке, неке. . .." „Доста, доста, убио га бог!" — повиче фратер уплашено — „па куд се део несретник?" „Морао сам га убити" одговори слуга, „јер га људи уз пут стадоше испитивати, а он им све отворено казиваше, и тако да вас сачувам од беде, морао сам га утући?* — „Добро си радио, синко, одобраваше кукавки Фратер, само кад си ми уклонио ту беду са света, могао сам страдати због керећег васпитанија! Ево ти, синко, напојница, што симе беде курталисао!'"

Досетке и иаивности и др. из дечијег света. Учитељ Н. био је добричина, пропуштао је деци : мало више, но што би требало, и тако су се она осмелила, па су хтела покадкад са господином да се пошале. Нарочито је то чинио синчић некога симиџије, чијега се имена не сећам, само знам, да су га сви звали »Гргечем." Једаред запита Учитељ. Кажи ти мени, какво је сирће? Г р г е ч. Бр! кисело. У читељ. Каква је со ? Гргеч. Слана. Учитељ. Каква је жуч? Гр геч. Бррр! Горка У ч и т е љ. А какав је шећер ? Гргеч. Молим, господине, нисам га скоро јео, па сам већ и заборавио. Него, кад би ми дали један грумен, да га коштам, па би вам онда казао.

Мала Бидосава, кћи нашег публицисте др. М. 3)., виђала је више пута, како пијани Штригл заспи на клупи (а кадкад богме и поред клупе). То било, па и прошло. Кад ономад о ручку даде јој отац (после рибе) мало вина, а деда не знајући, да је већ добила, даде јој и он малчицо вина, — а то мало било је Видосави и сувише. И сутра дан су јој се већ и деца ругала, да је била пијана. Мати јој озбиљно рече: „Ко се једаред опије, тај више никад неће добити вина." „Зар ни Штригл?" За,пита мала Видосава, хотевши тим питањем да забашури своју неприлику.

Путовао сам ономад на пароброду са једном малом Српкињом; дете од своји 4 године дана, (које, узгред буди речено, не зна ни речи српски, само немачки). Ова мала сигурно је сада први пут била на пароброду. Кад је после дужег стојања код Карловаца звижднула пара, да се лађа крене, ова мала радосно притрчи матери, вичући: „Мама пек!" (Мислила је, да је пекар и већ се обрадовала на киФлу.)

Једно дете чита из читанке: „У врту има разна цвећа, као ружа —" "Учитељ га пресече, питајући га, каква је то реч „врт"? 3) а к. То је именица. Учитељ. А каква је реч „ружа"? 3)ак се замисли, па онда одговори: „придев." У читељ. Ала за бога, како то говориш. Одкуд је ружа придев? 1)ак. Па молим, господине, ружа се придева за косу и за шешир.

Идући са пијаце, купио отац две поморанче, и дошав кући даде једну својој малој Сокици, рекавши јој: Ти си Сокице данас била добра, зато ти ево једна поморанча. Сокица пак, видевши, да је отац донео две поморанче, рече: „Татице, ја сам данао двапут била добра. и

„Хоћеш ли још сира?" запитам ја о ручку малу Анкицу. „Хоћу", одговори она. А њена старија сестра Маца стаде је карати: Зар се каже хоћу, —- Зар ти не знаш казати молим? Анкица није никад у неприлици са одговором, па није била ни сад. Она одговори сестри овако: „Мене је чика питао хоћу ли, па сам казала да хоћу, — а кад ме запита молим ли, онда ћу казати да молим. (А међу тим је мене гурнула, бојаги да се тај одговор само тиче Маце, а не и мене:).

Мала Јованка, (мило и паметно девојче од 9 година) била је тешко болесна. Сви су већ изгубили надежду, — а ни ја их нисам могао тешити. У јутру рече мала Јованка своме ујаку: ујко, ја не марим што ћу умрети, само кад би знала да нећу чути како мати запева. После подне рече мени: Чика докторе, кад ја умрем, ви немојте казати матери да сам умрла, кажите јој да сам заспала. Још тога дана у вече испунио сам жељу мале Јованке, рекавши матери њеној, која је у другој соби пред иконом клечала и јецала; Госпођо, ваша је Јованка заепала, — али за навек!

Нов речник. (Иснрављен у логичном смислу.) Мучитељ. (ћуталица). Пупољак. (Хуланер). Геплика. (Брк). Грозно збитије. (Евенка). Травник. (Апотекар). Мостар. (Понтонер). Коловоз. (Коњ). Касарна. (Благајница). Самосвест. (Телеграм из Самоса).