Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 19. ЗА 1880.

147

вом Саду, која је кућа српска, а кавану посећују скоро искључиво Срби, и троше онде леп новац. Слога. — Ето,овде на папи'ру имамо је и ми. Сребрњаци. — Јуда је продао Христа за 30 сребрњака, но сада је све скупље, сад н. пр. неки уредници своје перо продају скупље него за 30 сребрњака. Сунђер. — Код нас се налази у мору, у дућанима, у стомацима и т. д и познато му је својство, да много течности упија у себе. Сугреб. — Ово праве великодостојници наши, кад их у каквом месту не дочекају, као што они наруче. Сановник. — Како немамо школских књига за више девојачке школе, то препоручују неки књижари, да се „Сановници" уведу место читанке, дијететике, естетике и т. д. у те школе. Сомбор. — Ово је место с којим ће нас саајати жељезница, а сад нас спаја Темешварино мађарско позориште. Свиња. — Свиња значи код карташа »срећ.у", а иначе по кућама значи то исто, јер у кући особито простој, де има доста „свиња" то сматрају за с рећу. Свечари. — То је онај дан, кад су сутра дан сеоски учитељи мамурни. „Слобода". — 0 том мораш у сну и на јави, у Швајцарској и у Пешти говорити и писати, ако ћеш да будеш временом министар у Београду и да свима другима то ускраћујеш. Сексер. — Толико кошта (а да л' и вреди?) једно „живио!" земунских ,донаујегера". „Сремски Хрват". — Подигла се Кука и мотика, да створе у Срему Хрвате; ребара је додуше било ишчупаних и покр'аних али не могоше створити ни једне жене у Срему, која би Хрвате рађала. Сурчин. — Познат! је у културној историји са онога ручка, који је општину коштао 200 Фор. Ту је и Лацко дошао погалацко. Свадба. — Изгледа да долази од свадити се а управо ово последње долази после оног првог. Себима. — Реч уведена у српски језик прошле године, кад су неки учитељи помагали „сами себима". Сирћ.е. — Добро је кад стоји у бурету и ваља сваки да пази да га н е п р е в а л и. Сецоваље. — Сецовање на лутрију је код многих страст, но има их који извуку лутрију и кад нису сецовали. Смола („пех"). — „Смола" је кад ко у т—ној пивари хаљине укаља о новооФарбана врата; кад којој госпођици на балу падне у игрању шињон с главе ; кад ко покрене лист, па добије свега 5 претплатника; кад ко преведе какву велику књигу са страног језика, и тек што доврнш, а он чита у новинама оглас, да је исту књигу још неко превео и излази за који дан из штампе и т, д. Аб.

Моја жена и њена ћуд. Испред куће имам липу, Дивну липу, густа хлада; Сви је хвале, — само то се Жени мојој не допада. Кад седимо у том хладу Увек гунђа у злој вољи: „Ова липа није ништа, Ту би кестен био бољи." Ох, када бих чарат' знао, Да од липе кеатен створим Да ми жени буде право, — Ал шта зборим, шта говорим! Та онда би, знам зацело, Жена моја говорила: „Овај кестен није ништа, Ту би липа боља била! ' (Красус.)

Керећи инштитут, Имао Фратар кера, кога је лепо неговао и хранио, а ту бригу око тимарења водио је његов слуга. Но овоме досади та керећа брига и нега, јер је ваљало кера хранити, купати, чешљати и т. д., те се досети нечему и оде овако зборити своме господину: ,,Ја сам чуо да има инштитут, где се вашке уче говорити, па како би било, господине, да ја одведем тамо и нашега Херкула ?" Господин једва то дочека, даде слузи доста новаца и оправи псето своје у васпиталиште. Слуга узе кера, те га тамо негде иза вароши уцмека и баци у бару, а он с новцем пропутује мадо и добро се напије и наједе, те онда тек дође кући и јави господину свом, да је'псето одвео у завод. После године дана пошље Фратер слугу да иде да обиђе псето и да види еда ли је што научило. Кад се слуга о Фратровом трошку опет мало прошао и прочастио врати се натраг, те је приповедао, како је тамо лепо у керећем васпиталишту. „Кад сам — вели — отишао тамо, а пси баш дају мајалес и играју кадрил па и наш Херкул држи испод руке једну даму керећега рода. Кад опази мене, а он изиђе из колуне, те ме загрли и поче питати за вас шта радите. Једва сам се растао од њега". Господин није знао шта ће од радости, кад је чуо, како му мило псето напредује. „Па кад ћемо га довести кући?" запита слугу. „Мора остати онде три године" одговори слуга, који је хтео да се о госином трошку нашеће и напије. На послетку дође и крај треће године, те г. Фратер оправи слугу да му доведе псето из васпитног завода. Слуга се опет прошао и добро провео са Фратровим новцем. па ће се онда вратити кући, наравно без Херкула, јер овај одавно већ труне у оној бари. Како дође кући истрчи Фратер са раширеним рукама пред њега и запита, где му је псето. „Хе мој господине, зло је и наопако. Немојте га ни тражити." — „А шта је да