Стармали

170

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 22. ЗА 1880.

Шетња по Новом Оаду. ХГШ1. Пре свега морам свечано изјавити, да се то са свим случајно десило, да моја 48 -ма шетња пада баш у време омладинске скупштине. Иначе не стоји број 48 ни у каквој свези са о мл а ди но м, те се даклем број тај на челу ових редака има сматрати оамо као обичан текући број, који је морао пре ил' после доћи. При шетњи по Новоме Саду за време омладинске скупштине морало је свакоме у очи пасти, да су у те дане многе компаније војника баш оном улицом пролазиле, где је скупштина држана, а и провучено је туда неколико тешких топова на колима све по пет кон.а и неколико топџија на сваким колима. Сви који су то видели били су двојакога мишлења: једни су махали главом и ћутали, а други су ишли за војницима и топовима до иза пирошке капије и Сајлова, где су војници правили своје обичне летње маневре. У омладини се даклем после велике вакације од дсвет година појавио покрет, са намером, да се отвори борба против мрака, да се устане против чаме и дремежа, а да се запали луч просвете, који ће наш народ повести бољој срећи и напретку. Кад резумирамо ово, што смо до сад казали (48 — покрет — борба — војници — топови — омладина) — онда неће нико замерити нашим лепим госпођицама што су се унапред већ јако радовале, што ће се држати омладинска скупштина. Оне истина нису од себе дале никаква знака, као честите Вршчанке својим телеграФским поздравом, да и оне учествују у раду омладинском, али су делом показаде, да са омладином уједном колу желе бити, јер су у врло великом броју дошле наомладинску забаву, где су са омладином заиста, не само у једном колу биле, него и у једном валцеру, кадрилу, трамблану и т. д. А да су и оне биле против м р а к а, најбоље је показивала сјајност њиховога одела и накита. Но има још једна околност, која је доприносила, да су се наше госпођице радовале омладинској скупштини. Познато је још из старих грчких и римских времена, да се из омладине регрутира она класа људи, која се у обичном животу зове — младожење. При гласању, да ли да у омладину спада и други свет, а не само ђаци, дакле и женс ка омладина, гласало је њих 55 за, а 49 против. Ако добро схваћам, онда би оних 55 ваљало сматрати за пријатеље ж е н с к ој о мла д и н и, који желе и њих увући у своју заједницу, те тако су се они индиректно декларирали замдадожење. Они пак 49 младих људи што су против гласали можда ће до године и сами гласати за, ако виде, да ових 55 добро прођу. Што се тиче рада на омладинској скупштини то не спада (хвала богу) у „Стармали," ено може сваки читати „записнике" у „Застави*. Ми ћемо овде само наговестити укратко по тим записницима (в. „Заставу" бр. 122), који су се говорници истицали: Миша Фрачковић предлаже . . . П. Мар-

ковић захваљује се . . . Лаза Нанчић износи . . . Павао Бота п о б и ј а . . . Г. повереник и з ј ављује . . . Ботамоли . . . ПроФ. Сандић чуди се . . . Председник мисли . . . Стева Поповић ограђује се . . . Бота жали . . . Јов. Симеоновић Чокић разлаже . . . Јован Стајић одговара . . . Милан Свирчевић жели . . . Мита Николић правда . . . Мита Савић навађа . . . Емил Мужа пледира . . . Мита Акимовић говори . .. Јоца Ивковић б р а н и . . . Г1роФ. Сандић примећује . . . ПроФ. А. Сандић обавештава . . .Претседник п о з о в е . . . Стајић с е с л а ж е . . . Ст. Јаношевић поздравља. . . Стајић препоручује . . . Мужа изјављује даје Хрват, Фердинанд Вах да је С р б и н и т. д. Са свију страна стигли су омладини братски поздрави потстичући омладину на озбиљан рад у корист народа свог. Но има један поздрав, који „Застава" није споменула, а камо среће, да га ни .,Стармали" не мора. Једаа земунски „родољуб" телеграФише скупштини: ,,Желим вам бољу памет, него до сада што сте имали!" Пре него што вам кажем име тога родољуба, што памати тражи и жели, пустићу вас да погађате ко је. Заиђите по Земуну око агенције и по бирцуским авлијама — потражите, па ми јавите. Ко погоди штампаћемо му име, а и р ешењеове загонетке. Наравно да му је телеграм с презрењем враћен натраг, нека се он њиме к ористи, само је ваљало телеграме унапред прочитати, па онда тек јавно у скупштини, те се прво не би при читању нечитких телеграма онако запињало, а друго, не би се ни она пашквила од телеграма јавно пред омладином и публиком прочитала, а и по досадањи реноме тога Земунца било би канда спасоносније. Аб. Б у к в и ц е. ф. Флегма. — То је оно својство наше, што га имамо кад читамо у новинама позив на уписивање за чланове „Матице српске"; кад нанђе слепац па проси крајцару; кад нас опомену да платимо парохијал; кад нас позову да се претплатимо на „Невен" или „Здравље"; кад нам пребацују што играмо „Фрише Фире"; кад учитељи ишту повишење плате и кад нам жена чита придику, што смо тако доцкан дошли изјжрцуза. Филоксера. — Филоксера је убитачна животињица, што се увукла у нашу књижевност и у цео наш рад тако, да подгриза корен, па суши стабло и лишће, те невидимо никаква плода. Фараон. — То је главни дописник и известилац „Недељног листа", који пише у томе листу новости својега (фараоновог) доба, тако да што смо пре памтивека читали по свима другим новинама, то нам он доноси под „Најновије" у своме листу као дневне новости. Фортуна. — То је богиња среће и у Будиму јој је сазидан храм, који српски уредници у побожности својој покадикад посећују и онде чекају свој с уд, своју судбину.