Стармали

171

Фад. -■ Госпођицама је „Фад" „Беседа" пред игранком; ђацима проФесорска предавања; читаоцима јашини мемоари; путницима пут у Сомбор; уредницима седење у аришту; мужевима је„ Фад* кад се рибају собе, кад се кревети чисте од стеница и кад им њихове снаш* Пеле држе придике; Београђанима је „Фад" читати расправе и дебате о жељезничкој кон венцији; „ГГестер-Лојду" су »Фад" Срби и Хрвати и *т д. Филозофи. — То су они људи, који истина нису пронашли барут, али су пронашли многе мудре и истините изреке, као: боље је бити у Бечу господин, него у Пирошу слуга; пријатније је седети пред каФаном па јести сладоледа, него на друму лупати камење; слађе је јести лепе лубенице, него у грозници пити кине; комотније је играти у топлој соби „Фрише Фире", него засукати рукаве па месити лебац; који Хрват мрзи и гони ћирилицу и православље, тај не мисли искрено са слогом и измирењем са Србима и т. д. Фрише фире. — Наше госпође, кад све послове посвршавају: кад с п р е м е собе (и коју ^Форинту на страну), кад нареде све у кујни (и Фијакер), кадпредаду слушкињама кључеве (и децу), кад покажу деци (и очитају мужу) лекцију, кад оставе децу (и мужа) да спавају, кад се постарају за вечеру (и за карте), кад умесе колаче (и коју сплетку) а оне онда мало оду па се од два сахата после подне до после поноћи играју „Фрише Фире." Фурија, — То је пуница, кад јој зет каже да је матора; карташица, кад почесто губи; жена, кад јој муж неће да купи шешир и „Пестер журнал" кад пише о омладини. Французи. — Народ, који мрзи на Језуите и Зулу-КаФере. Фарбање. — Има људи, који Фарбају врата, клупе, столице, косу и орманове. Фуруна. — У којој се може лебацпећи зове се и пећ. Фрушка гора. — То је онај српски крај, где има доста вина и манастира. По бреговима род и добро вино, а бива да и по манастирима роди, Фиргаз. — Ово је некад био нуждан „меблштик" у свима школама; сад су ваљда деца боља, него што смо ми били, те је то изостало. Обично се мећао Фиргаз у сирће да се кисели, а ми смо били несташни, па смо често преваљивали сирће ал' је Фиргаз ипак и онда чинио своју дужност. Фрајла, — Које знају шити, месити хлебац и које читају корисне књиге зову се „Фрајле;" а које седе цео дан на прозору, које знају три речи натрашке Француски и у клавиру „Девојачку молитву' 4 одштрмбецати, зову се „нобл" госпођице. Форинта, — Кад би се место мува, стеница и Филоксере тако множиле и у кућу увлачиле Форинте, кажу да би свет у материјалном погледу јако напредовао. Фарбл. — Ово је нека Фела зубобоље, јер човек због њега много пута не спава по целу ноћ. Фељтон. — Страна реч, мора бити да значи

„благодарност", јер је Станчићев секретар Сири после лепога дочека и добрих РГ1К ова у Карловцима, писао о нама и о двороким ручковима у „Февароши лапоку" неке, Фељтоне", које нисмо заденули за шепшр. Аб.

0 е б и ,., „Себи руке!" то је већ казао Гледстон, зна и коме, зна и зашто. ,,Себи ноге !" могло би се рећи нашим поповима, који иду Анђелићу на поклоненије. „Себи очи!" могло би се рећи оној пештанској господи, који веле, да виде нашу неизбежну пропаст. „Себи жеље!" Велимо онима, који нам желе, да се прелијемо у други, већи, изображенији народ. „Себи памет !" могло би се рећи онима, који нас уче, како треба да будемо добри патриоти и да усрећимо нашу домовину. „Себи џеп !" Гећи ће се брудер Јаши б а ш онда, кад се навикне на тунејатство, а заборави како се заслужује кора леба на чистом и правом путу.

Зашт ја певам? (По ,.Палечеку'\) Вашт' ја певам, зашт' ја певам, Кад признајем да сам слаб? То не чиним од сујете, Нит' ме гони славе свраб. Зашт' ја певам, зашт' ја певам? — Та ја нисам више млад Да ме тера крвца врела На тај посо на тај рад. Зашт' ја певам, зашт' ја певам. Кад ми Пегаз доста лењ? Та ја немам луче мило Да пољубац просим њен. Зашт' ја певам, зашт' ја певам ? Кад ја видим, (нисам слеп,) Да не могу песмом мојом Исправити овај свет. Зашт' ја певам, зашт' ја певам И цвркућем у округ ? Та ја нисам тица мала, Моја соба није луг. Зашт' ја певам? -— то је само Хришћанске ми душе ствар : Да би могли критичари Стећи какав хонорар. Ваорадин Оџа.