Стармали

178

„стармали" БРОЈ 23. ЗА 1880.

Човек уме за слободу Умрети у туги, Али уме ноге лизат' И слугином слуги. Кад опази где се гади На гадове нижу Човек уме и да пљуне, А после да лиже. Човек лава подражава, А гледа и јанце; Иста рука, која маче, Та кује и ланце. Та човек је на врлини Ал и на злу први, Јер он уме пити млека, А уме и крви. Један може да објаши Милионе, брале; А ти кадкад нису кадри Једног да стровале.

Шетња по Новом Саду. хих. Кад се човек шеће данас по улицама, онда —с обзиром на најновије догађаје у свету — наиђе прво на будући жељезнички мост између Новог Сада и Варадина, спотакне се о нацрт нове к о л е к т ивне ноте о грчком питању; запне за окупацију Новог Пазара од стране Аустро-Угарске; гурне на страну позивена претплату на новине и друге листове; прескочи позив на приномоћ п о п л а в љ енима и гладујућима; склизне преко ц р н о г о р ског пограничног цитања; тргне се од гамбетине шербуршке беседе; упадне у провалу аустријског државног дуга; згади се на тучу Верховаја и Бартока; огребе се о наметнутог надзорника текелијанума; напуне му се уши реФорме у Русији и насити се Аустроугарско-српског трговачког уговора. Помислите само, каква кујна мора бити у човечијем мозгу, која има све те и томе подобне новости и догађаје да прокува, запражи, исцеди, испече, промеша, испржи и на сто чисто и уређено да донесе пред духовне очи. Није ни чудо дакле, ако нам од тих новости ври мозак (ако га имамо). С тога је најбоље не мешати се у политику, као што и омладински §. 3 препоручује. За то би врло добро било, кад би и сви дипломатски кругови усвојили тај параграФ, кад би и сви министри, новинари, конзули и све велссиле, кад би усвојили омладински §. 3.,

Човек уме да еоне По вечности тражи; А шта пута један тренут Не зна да уважи. Човек вели: „На истину Не сме пасти сенка Али зато лагат уме И мужјак и женка. Човек уме да попева Лепше од славуја, Уме, уме и да сикће Ко присојка гуја. "Човек уме карактере Да тамјаном кади; Ал ти исти карактери Умиру од глади. Човек уме о верности Да пева и снива, А што му је најверније То — п с е т о м назива. 3-Ј. Ј.

који гласи: „Иолитично делање не спадау делокруг уједињених велесила." Онда би се сваки човек, да би прекратио време, морао питомијим стварима бавити, ато је црквом и ш к о л о м, па може бити, да би онда народи сретнији бстли. Нарочито ми Срби, који кажемо, да нас је ц р к в а одржала, а нисам никад чуо, да је ко казао да нас је до данас одржала политика, да су нас одржали р а т о в и, колективне н о т е (ма како оне свирале), жељезнице (Метузалем је без жељезнице живео 900 година, а да је онда било жељезница, можда би га која прегазила), окупације, уредничке туче на у лицу, намет ну ти надзорници, а тако исто нисам чуо, да је који научењак доказивао, да су нас до данас одржале поплаве и глад. Напротив сви се слажу у томе, да нам је цркваи школа чуварка нашег имена, језика и народности, те ће паметније и спасоносније бити, да њима обратимо већу пажњу, него анатеринској води за уста, хеновим цигарншпицловима, индијском екстракту од зубобоље и оксФорд-кошуљама пропале Фабрике Фрајзове у Паризу. — Но ко ће да води бригу о нашој ц р к в и и школи? Сабор. Јест, али де је тај сабор? Однео га Герман. Де је тај Герман? Однела га П е ш т а.