Стармали

„СТАРМЛЛИ" ЕРОЈ 23. ЗА 1880.

179

Де је та Пешта? Однели је Чивути. Де су ти Чивути? Однела их б е р з а. Де је та берза? Однео је — ђ а в о ? Де је тај ђаво? ђаво је — у торби! Даклем ако тако и даље узиде, онда ћемо скоро доћи до — торбе, те ћемо онда торбу на леђа па у вандровку у Америку, а кад онамо отидемо, онда нам не треба ни црква ни школа, јер онда не ће ни нас бити, ни наше деце, нашто онда забадава да се плаћају црквењаци и учитељи ? Али кад немамо сабора у Карловци, а оно нека свака општина прави сабор сама код своје куће. У свакој општини има разумни и родољубиви људи, па нека се разговоре к договоре о напретку и бољитку своје ш к о л е, нека се постарају и сами да су учитељи добро плаћени, како ће моћи безбрижније и свесрдније децу учити, нека се постарају за одело и књиге сиромашној деци, за здравље школске собе и скамија, за добре свештенике и духовну наставу у ц р к в и и т. д. па кад нам је тако свака општина у реду и у напретку, онда нећемо морати у Америку ићи и у ништа се изгубити. Аб.

Р И б И Ц И. (11° Сајдлу). Ој рибице, мали створе, Ал се праћкаш хитро, чило! Твоја младост, твоја радост, Од мене ти просто било! Ал дабогме, и ти имаш Твоје бриге, твоје муке, Могу мислит' како ти је Кад на тебе зину штукеНо ви рибе, ситне, мале Од намаме мирне нисте; Чувај да се не превариш, На удици стоје гљисте ! Лако ј' вама с удицама, Мудре рибе од њих беже, Али има муке теже, Кад захвате грдне мреже. Где је среће ту с' утече, Та мрежа је врпца сама, Нема крила, нема кљуна, Но шта ћемо са чапљама! Чапље, богме, гладне чапље! Али чапље само лете! Ти је видиш из далека, Јурнеш на дно, — не стигне те,

Утеха је ваша лепа, Тешите се, — тако ваља : Више ј' риба нег удица, Него мрежа и чапаља, Играјте се, рибе мале, — И ја кашто радо пливам Тако, тако, чило, лако, Не завидим радости вам! Завидим вам једно само, То завидим, бог и вера, Што уз воду пливат' смете, Па вам нико не замера. —0 —.

Б у к в и ц е. X. Халт-вер-да ! — Кад се иојази у нашој књижевнести који нов брзт „стихотворац", добро бп било, да критика каостражар одмах викне : Халт-вер-да!И да она изјави, да ли „пасира" или не. Хамелеон. — Најзгоднији наслов за чивутскопештанске новине, које мењају боју. Хузд' ра' Цигањ! — Како нам сад деца у основним школама уче мађарски, научиће и ово шта значи, да после у практичном животу могу употребити. Хициг. — X и ц и г су одговори Пелагићеви својим критичарима. Херкудее — Требао би нам један Херкулес, који би ишчистио Аугијеву шталу нашег књижевног ђубрета који би стоглавој хидри наше неслоге и међусобне злобе посекао главе и т. д. Хец. — Највећи је „хец" учинио бивши председник местног омладинског одбора, који се после претворио у Хрвата, што је позвао Јоту, да се упише у омладину и дао му легитимацију. Хумболт. — Пелагић, који у предговору своје књиге „Путовањеокосвета" изјављује да он није Жил Верне, изјављује сада да није ни Хумболт (како би свако неспоразумлење благовремено отклонио). Хрват. — И на српској омладинској скупштини имали смо даклем једног хрватског мужа. Хијероглифи. — То су потписи телеграФСких и поштанских чиновника на рецеписима. Хемија. — То је наука, која бирташе учи сипати у вино „блајцукера" и „Фуксина". Хаускнехт. — Неком господину у Земуну препоручује се један „хаускнехт" за састављање телеграма српској омладини. Он ће — вели — Финије умети написати, него што је исти господин у стању. „Хон". — За време избора посланика у Вел. Кањижи носио је лист "Ноп" немачки наслов „Ноћп". Аб.

И з ш к о л е, У ч и т е љ (разјарено). Ви сте магарац! У ч е н и к (горњогимназиста). Господине ! Ви се забо рављате!