Стармали

180

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 23. ЗА 1880.

Оос грекос. Узрујали с' ти Јелини Праунуци Маратонски, Та слободу они љубе, Ал само — Платонски. Готови су мудри синци На све жртве колосалне, Готови су на све жртве Али — идеалне. Њина жеља разуздана Своју стару славу вија, Вија, вија, славу вија, Колко пушта — теорија. Они прете турској орди Прете богме јаком силом, Прете, прете, богме прете, То јест — иером и мастилом. ЕБина војска већ се креће, Крај ће бити гњилом миру, Већ се креће, већ се креће, Али само — н а н а п и р у. Чини ми се ко да видим Да је Херкул већ коракн'о, Већ коракн'о, већ коракн'о, Ал наравно тек — апстрактно. Дркћи, дркћи, Цариграде, Спремају се на те кивно, Кивно, кивно, врло кивно, Кад се узме — релативно. Ако тако даље пође, Биће Султан још у шкрипу, Јест у шкрииу, јест у шкрипу, Ал наравно у — принципу. (По „В. ТО").

Допуна новог речника, (Исирављеног у логичном смислу) Алегорија (Кад се запали але). Коритница. (Праља). Сувоњав човек. (Који се много дружи са вољавим пољским Чивутима). Домишљан. (Мачак). Обр ис. (Гецензија). Гризета. (Стеница). Саморан. (Далматинац). Потурица. (Лесковац). Сенат. (Таван). Голицав човек (ћооа). Трагичан моменат. (Кад кога полиција вија). Ј а г њ е д а (Овца). Боров ина. (Кад се помеша мађарско и српско вино).

Гежија. (Пзраз псећијег незадовољства). Палиативно сретство. (Цинд-хелцле). К о с т а ј н и ц а. (Тајна љубав Костина *) Коломан. ("Човек који се расрди, па неће вшпе да игра у колу). Цигорија. (Кад се запали черга).

Непогода (лутрија). Огледало (кувар, који јело огледа). Животиња (жеравица). Лупеж (велика лупа и граја). Наслон (штап). Ластар (мужјак од ласте). Сплетка (замршен канап). Хрчак (онај који хрче, кад спава). Зрикавац (човек, који је зрикав). Благ о дј еј анац (који прави благо). Вилице (младе виле). Гаров (оџачар). Прокопије (Тунел). Жега (коприва). Неприлика (удавача без новаца). Нови Сад (млад виноград). Бегови (који бегају). И-гди-гид.

Ннје лепо, ал је досетка. При крају прошлог века било је у Француској свачега. После рестаурације био је прогнан из своје домовине и славни молер Давид, за то, јер је и он гласао, да се Лудвиг XVI. погуби. У прогнанству патио се сирома молер врашки, Зато му један пријатељ саветоваше, да гледи, како би удобрио и помиловање добио од Лудвика XVIII. „А којим би начином ја то могао учинити?" „Кад би га лепо измоловао. Ти то умеш, а он би ти јамачно опростио." „Па добро, не марим," одговори Давид; „само нека ми пошље своју главу, — јер га не могу на памет измоловати, кад га нисам никад видео."

Приче с брда и дола. 4. Одмах је мислио ! „Који ми је магарац опет узео моје перо!", рекао је један стари чиновник ; а кад га је нашао за својим увом, додаће: — „Та то сам ја одмах мислио!" 5. Прова^ање. — Како си се провађала, драга Милице, у данашњем друштву ? = Ни најмање, јер су сви позвани дошли, па се наравски није могао нико оговарати. АДошз.

*)' То ме једи, кад писац неће да мете јасно иие и презиме, да човек зна кога Косту мисли. Слагач.