Стармали

„стармали" број 24. за 1880.

189

!ђ. и р а. Је-ли истина, да је неки Мађар Ирињи изумео правити палидрвца ? С п и р а. Може лако бити, ја кад год сам на њима опекао прсте, увек сам помислио: Ово мора да је Пештанско масло. Ђ. и р а. Досад је била пословица: Беспослен попа јариће крсти. С п и р а. Тако је ! Ђ- и р а. Ал од сад више не треба да је тако. С п и р а. Да како ? Ћ. и р а. Од сада треба да се каже: Беспослен папа пелене свети.

Ђ. и р а. Па кажи само да нема на свету слутње. С п и р а. Како мислиш ? В. и р а. Ето наши коронинци никад нису могли да изреку своје право име, све је испадало, или: к ол о р и н ц и, или королинци, и тако су наслутили те су сад постали заиста каролинци.

В. и р а. Ја не верујем да Турци мисле озбиљно мировати. С п и р а. Зашто ? Ђ. и р а. Ко мисли мировати, тај се неће тако заузимати за Г р у д е. В.ира — Јеси л' чуо Спиро, за ново велико чудо у малој Кикинди? С п и р а. — А зар има и мале Кикинде? Ћ.ира, — Патојеонавелика Кикинда, ал' је чудо тако велико, да је та велика Кикинда спрам њега мала. С п и р а. Па какво је то чудо? Ђ. и р а. Овејано српско друшто за неговање музике „Гусле", које српска православна општина са годишњих 800 Фор. потпомаже, дође до мађарског имена „Си521е 4а1-ез гепее^у 1е1. в Спира. Е па ваљда су ради Кикинђани, да се и Мађари сете српске славе и прошлости. Ђ. и р а. Тз оно није ни то згорег, само што ћемо тако радећи ми сами заборавити на своју славу и прошлост, а од српских гусала постаће мађарски цимбалом, те ћемо онда за цело играти, као што нам Мађари свирају! Спира. Е, то би оио прави тоцки посао!

В. и р а. Имам један добар пројект Спиро. С п и р а. Какав пројект? Ђ.ира. Да акцијонарима бачке банке помогнем не били се и њихове акције, које су тако јако п а л е, почеле опет пењати. С п и р а. Да ли је то могуће ? !ђ. и р а. Дакако, и то се врло високо могу пењати. Спира. Па предложи ти то управи, она ће те добро наградити. Дакле како ти то мислиш? В.ира. Чуј дакле нека даду акције деци, да праве змајеве, те ће се акције на канапу врло високо попети. Т. Г.

Германизми, Код нас су се у обичном г о в о р у , гдегод се састанемо, а у писању (особито по новинама) увукли многи Германизми, н. пр. „Како ћу ја хтети, онако тизз 8е1п. Ево моје руое главе!" ТоЈе Германизам. ТУаз Гиг е1п сабор? ГаШ пнг шсћ^ еш! Шпр ен говаћу ја то". То је Германизам. „0<1ег №08! Марим ја за њино звиждање!" То је Германизам. „Донерветер! Неидеми као што бих хтео!" То је Германизам. „Тос ис' дем „Стармади" сајн шмалц!" То је Германизам. „Идем опет у Пешту! "У71г<1 аћег шкз 5.гаи8! в То је Германизам, а ЦИјјјЈ?*" Германизме ваља требити, јер тонам квари чистоту нашег језика, нашег имена и нашег поноса народног. Аб.

У ш т и п ц и. Д. У манастиру К. налазе се узор-економи: Да уштеде 24 киле сланине, изгубише 3000 Фор., то је било на овај чудноват начин: братија отпустила шест рисара, јер ови захтевају 24 киле сланине за време радње; друге рисаре не могоше добити те оста храна на салашу не урађена, дође кишурина и лед, те начини штету од 3000 ф ., а да нису штедели, било би благовремено урађено и не би било штете!

-ј- Мађарски лист „Васзка" јавља да је проФесор мађарске новосадске гимназије Бодроги премештен у Бају, а у Нови Сад долазн бајоки проФесор Корењ-Шек-Винце, те додаје: Честитамо новосадској гимназији! — Сад би „ХЈјуИек" требао да честита б а ј с к о ј гимназији: = Та шта је то људи, за име божије! Постојил' још та Будапешта, или је као Троја ишчезла? Живе ли још мађарски магнати? Та ево већ три дана не чујемо да је било каквог крвавог двобој а тамо?!!

©• Г. Тј. Николајевић пита у својој брошури. „Насртање протосинђелово", шта ће на то „Стармали" казати, што г. Н. Милаш тврди, да су некад младићи од 20 година постављани били за епископе. — „Стармали" је такође против епископа, који нису мајорентни (само што по „стармаловом" закону не чине године мајоренство). Један књижар издаје народне песме: ,Шипак мами. . л Ала смо се састали бећари", ж Терај кера кад си започела," „Па за деру привезала керу" и друге драгоцености наенглеском, Француском, талијанском и кинеском језику.