Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 26. ЗА 1880.

203

Шева. — У енглеској литератури позната је шева из Шекспировог „Ромеа и Јулије", у нашој литератури пак шеве не певају. ТТТтогл. — Штогл је туђа реч, с тога га наше тоспођиие и младе гоене неће да употребљују. ТТТтс ола. — Имамо комуналне школе, и комуналне учитеље : но боље и то, него да су нам учитељи (по Француском читању те речи) к о м и н а лни, јер од комине се пече ракија. Шпас. — Највећи је шпас, кад који мађарски касир, побегне с касом у тисину Америку. Шибе ! — Мора бити да значи то исто, што и вино, јер са „шибе!" терају кера. Међутим су шибе у војсци укинуте, ал'за то опет „терање кера" није изишло из моде. Шогор. — Немци су нам „комшије", а Мађари су нам „ш о г о р и", ваљда по томе, што су нам с е с т р у (Во1водину) V з е л и. Аб.

Позив и одзив, Историјска скала.мбурена балад. Подиг'о се улак млади Из Атине, грчке славе, Јер би Грци Ипсиланту Хтели нешто да дојаве. Иде улак, носи тајну, А под плаштом крије мача, Иде, иде, — журно иде, Док је стиг'о до Мункача. Баш је била поноћ нема, А тишина тако чудна, К'о да нема живе душе, К'о да нема ни пса будна. Стиг'о улак до прозора Где жалосно жижак пламти, Нека слутња рекла му је: Ето ту је Ипсиланти! Ту је улак сад повик'о Из дубине душе : „Ипсиланте, Ипсиланте;" — — Ипси лануше... * * * Ох често је тако било, Па још и сад бива, Да нам жеља не добава Правога одзива! Промислидвс*

Аиђео без крила, Жена: Ја сам анђ'о — прави анђ'о, Још да су ми само крила! Музк: Ох, да могу, да јој купим, — Можда би ми одлетила.

Богу слободе, Кад је господ делио Дарове са неба, Дао је свету слободе, У прав'' кол'ко треба. Само што су бржи, јачи Уграбили већи део, А спорији и слабији, Тај се народ смео. Кад се после ови слаби Осетили јачи, Подигли се рад слободе, Да се изједњачи. Кад се рат избеснио, Па се на мир свео, Тад је опет онима Ост'о мањи део, Сад се ови упињу, Сваки жељом дише, Да поврати део евој, И још мало више. Кад сз и то постигне, Они с мањим делом Бориће се момачки Снагом својом црлом. Док не врате део свој И још мало приде, Са чега ће нови бој Сретно да изиде. * * * Мили боже, хвала ти У томе погледу. Слободе си доста дао, ЈСвантум је у реду, Ми би с тол'ко слободе Били срећни јако, Да си нам је и разрез'о: Сваком подједнако! Пасторчић.

Како је вешт. Покојни поп Глиша С. купи једном у П. 25 Фуната чистог шећера. Код куће пак увери се да је шећер помешан с белим песком. Сутра дан таки даде огласити у новине, да ако му дотични трговац непошље за 24 сата у стан му 25 ф . чистог шећера, да ће му име на јавност изнети. И гле чуда. Тај исти дан доби наш поп Глиша од 10 њих трговаца по 25 ф . чистог шећера. (Јер, наравно сваки је од трговаца мислио, да је код њега пазарио, а сви су терали тај занат.) Душан.