Стармали

212

„СТАРМАЛИ' БРОЈ 27. 8А 1880.

XXV. Козе су: циге, (И онда им тако веле, Кад су сасвим беле). XXVI. Вуна је вуна, Ненац вели да је: воле; И маказе радо диже, Де год може да је стриже. XXVII. Лукавство је: лиет ; — Ал то Срба не женира, — Он се ипак абонира. XXVIII. Победа ј е : сиг ; — Побеђени не хвале се ником Нн с Јармом ни с игом. XXIX. Мржња је : хас; — На част оном, коме нрија! А ја држии да је љубав .Хасновитија. XXX. Ј^сее је: сат; — И код нас је увек тако било, По том и ми знамо Колко ј' избило. XXXI. Јажање је: рит ; — Из тога се чита, Да се свако не да јахат', Хоће да се рита XXXII. Путни лист је : пас ; — Али зашто ? — Ко ће знати! Можда зато што путника прати. XXXIII. Ђик је : штир ; — Са обзиром на рогове, Пре би треб'о да се зове Дикица или чкаљ.

Грађа за немачки буквар. XXXIV. Смисо је: сил; — Уредници некојих новина, Макар да су маме Ипак су бес сина. XXXV. Лаж се зове : лиге ; — Како који мисли лагат', Не казује ником; Султан сада лаже Арбанашком лигом. XXXVI. Мртав је : тот; — Ја би мог'о уздахнути, Ал то Мађар воли чути. XXXVII. Терет веле да је : ласт ; — Али наша леђа. Ипак зато вређа. XXXVIII. Снег се каже : шне ; — У зиму надат' Сме, — У лету не требаш не! XXXIX. Зуби су: цене ; — Ко не уме показати зубе Кад га ко увреди, Тај ништа не вреди. ХК Поганику кажу: хајде ; — Али ни он неће свуда, Најпре пита : Куда ? XII. Реч је: ворт; — То знам и ја, то знаш и ти, II многи су већ одавно Тог вортања сити ХШ. Сулуд кажу да је : блед; — Ал сви бледи људи Нису сулуди.

ХШ1. Србин каже: молимо ; Немац каже : бите! — Буд' се човек понизи Са невоље клете, Још да га бијете! ХШ Г . Близу је : на ! — Ал се ипак тако лако Не може да да. Х1Л Г . Ако зидаш кућу једну, То се зове бау ; Ако зидаш можда две, Онда је бау-бау! ХГ-Д'1. Вољу зову: виле ; — А да шта су наопако грабље, Топови и сабље!! хкш. Каиут се зове : рок ; — Можеш мислит шта се иште, Кад те зовну на рочиште. XI, VIII. Пут се зове: бан; — А тај пут, а тај бан, Нека Хрват сам погоди, Нек погоди куд га води. Х1ЛХ. Цена се зове : ирајз ; — А та цена колика би била, Ако желиш знати, Мораш Прајза питати. Б Удица се зове : ангел ; — Макар какав ангел да је, Ако тражи туђе раје, Ти се сети: удица је!

Шта ми је старац приповедао. Нре педесет лета ј' пошла Нашег брака сретна лађа. Ја сам био млад ко' капља, Она ј' била јоште млађа. Првих дана по венчању, У тепању милом, лаком Назвала ме: својим старцем, — Ја њу назвах: својом баком. Она мени: „Мшш старче!" А ја њојзи: „Бако мила!" Смејасмо се лудом послу, То је наша шала била.

Ми с' навикли на те речи, А зашт' не би ? — ружне нису. А године летиле су Педесет их већ на низу.

ЈХепо ли смо живовали К'а у мирном рају каком. И сада ме старцем зове, Ја њу и сад својом баком. Те су речи сад већ збиља. Збиља богме, богу хвала! А нама се тако чинк Као да је и сад шала.

3-Ј. Ј.