Стармали

„СТАРМАЛИ" БРОЈ 27. ЗА 1880.

213

11 и р а. Читај ми тто из новина. Заборавио сам код куће моје наочари. Снира. (Чита) Сви минералози признају, да се у Угарској налазе најбољи опали. Ћ. и р а. Фала лепо! — Читај даље. Спира. „Лојд" се хвали како су, коиајући амФитеатор, нашли један о б о л. Ћ .ира. Има се чиме и Фалити! са опалима и оболима! — А налазили се што ј е дро и з др аво? С п и р а. Еј мој брате, — баш да се и нађо штоједро и здраво, —каква су времена, ит,1 би опало и оболело.

ћ и р а. Шта ради та европска Флота ваздан? Зашто се толико скањује. Сп ира. Премишља, да-ли да се одважи на окупацију, или на блокаду. ћ и р а. На нека се одважи на обоје, па нека буде окупација у блокади,

Ђ. и р а. Ја сам за то, да молимо вишу власт, да премести мошти Капистранове, у који српски манастир. С п и р а. А зашто то ? !ћ и р а. Волео би видети, да-ли би онда КутнерМајер, пишући земљопис за српске школе, сиоменуо и тај манастир, — или би, само да га не мора споменути, жртвовао и Капистрана.

Ћира. А брате, то је баш лепо и достојно, што је заједничка Флота са сјајним дочеком одликована са црногорског кнежевића Данила. Чујем да су и топови пуцали. Спира. Јесте. Али нитај „Пештанског Лојда" како се њему тај дочек допада. !ћ. и р а. Ништа зато. У томе баш и лежи дубљи смисао тога дочека, штои „ЈГојд", као познати душман свега оног, што је српско, што и он том приликом мора да пуца (макар само и од једа).

Ђ. ира. Даклем Боона је опет нештолепо добила. Спира. Нека, нека! — богу хвала ! А шта је то добила ? Нира. Нов казнени закон. Спира Чудновати су ти поклони, од којих човек не сме правити употребе, — ако је своме добру рад.

31 и р а. Тек што су у Пешти забранили немачко позориште, сад наједаред у сред Пеште допуштају Словацима да на своме језику дају представе. Дај ми, молим те мало бурмута, да ми се мозак раз-

бистри, — јер са обичним мозгом не могу да схватим шта та комедија значи. Спира. То значи то. Ако још имаш чему да се надаш, да се не уздаш у законе и начела, већ. у променљиве ћуди и ћеФОве бунилом опојених духова. Ђ. и р а. Да смо весели.

В.ира. А зашто се, богати, вршачка епархијска скупштина није продужила под председништвом г. проте Живковића ? Спира. Дописник вели, да је то „тајна самих скупштинара". В. и р а. А шта вели дописник, да-ли и г. подпредседник за ту тајну што зна? С п и р а. 0 томе дописник не вели ништа. А шта велиш ти? Ђира. Ја велим: заклела се земља рају, да се сваке тајне знају.

ћ и р а. — А шта је бога ти са новосадском ђачком дружином „Вила", не чујем ништа о њој ? Спира. — Па зар ти не знаш, да гимназистама „није слободно" имати дружине. Ћ-ира. — Ал' ево ја читам у „Ујвидеку", где сам директор мађарске гимназије у својем листу јавља, да се ђачко друштво „Верешмарти-кер" и ове године конституисало, и бележи поименце ђаке, који су часници, критичари и т. д. Па за што даклем не би и у српској гимназији могло такво друштво, у којем се млади духови веџбају за доцнији озбиљан рад постојати ? Спира. — Је си чуо, Ћ.иро, та си права налепа! А што ти то мене питаш, зар то до мене стоји ? ! Аб.

П у С Л И Ц е, Француске легитимисте, које су се ономад у сред републике, на дан свога патрона претендента ПГамбора без икакве сметње пролудирали, срде се сад на Гамбету, што им није то забранио, па би бар свет мислио бог зна колико их има на броју; а овако морају да се стиде своје голотиње. Бадава, слободом се најбоље обезоружавају непријатељи.

У политичном свету признаје се, да може изненадно наступити каква катастроФа. По извесној логици, добро је, да у томе случају буде на челу спољашње политике какав какзгк-оГага уа!о еиЉег.

Није ни то сасвим пробитачно, ако се Хајмерл и Бисмарк здраво јако помешају и срасту. Јер после, ако дође до раскида, уместо: Хајмерл и Бисмарк, може да испадне: Б и с-м е р л и X а ј -м а р к.

Један је научењак изумео начин, да можемо имати кишу, кад год нам се хоћ.е. (Ал да нас сунце огреје, кад нам се хоће, то још нико није изумео).