Стармали

214

„стармали" број

27. за 1880.

Статиотика нам набраја сваке године 60.000 самоубиства. Ал ми Срби ипак немамо воље, да се на те нримере угледамо.

Кад се год у Цислајтанији говори одековању леђа, Чеси би могли увек казати: декују пекње на таком дековању!

Неки филолог анализирајући реч демонстрација, дошао је до тога закључка, да демонстрацијамора увек бити потпуна, — иначе је само демо н —

Једно мађарско иозоригано друштво изгубило пут, па забасало у Чаково. Од свију представа своји проФитирало је само то, што је дознало да се у Чакову није родио Јос. Мадарас, него Доситије Обрадовић.

Сва чивутска журналистика узима себи у обрану Арбанасе; и вели, да није право, да подпадну под Црну Гору, — кад људи немају вољу. Али зато не пита Херцеговце, били можда они имали вољу.

За султана говори се сада уопште, да он пати од оне исте болести, од које не може да се излечи ни прота митровачки. Каква је то духовна симпатија, — то ће знати можда сам — „Турски народ."

Ових дана падао је у Пешти снег. — Једва једанпут нешто бело!! (Ал и то се брзо истопило).

Не прође недеља дана, а ми чујемо за нове страјкове. Час страјкују бравари, час столари, — час слагачи, час пекари. —- Кад ће већ једанпут страјковати — порезни чиновници и егзекутори? У уводном чланку 144. броја „Заставе* има једна штампарска грешка. У место „интересна СФера" стоји „интересна аФера* — „Стармали" налази се побуђен пред својом публиком извините се, што се та грешка није прво у његовом листу нашла. Чудновата су та наша бра^а Мађари. Једно позориште (немачко) закопавају, а друго ископавају. А и то друго, тако исто није мађарско, као ни оно прво. И папа је већ признао св. ћирила за свеца. Сад још треба да Хрвати признају ћирилицу, па онда би се могли — о другом чему разговарати. Пазите само, хо&е-ли се „Недељни лист* пожурити, да донесе ту вест: да је Угарока држава добила хауптреФер са 200.000. Фр. — Ја бар држим, да ће та новост Брудера здраво, и из ближе интересирати. Можда ће на ту конту кога и почастити.

У Ш Т И П Ц И. Д Вршачки заступанш хоће да осигурају свој живот и опстанак. Пошто они много греше, то су намерни код „Грешема" да се осигурају. □ Књижари моле да изиђе закон, да свака кућа мора под сваким јастуком имати „Сан матере божије," сваки човек да мора у сваком џеву носити „Рожданик", а поучне књиге да се имају у кујни о клин о б е с и т и.

+ Сомборски Чивути вичу на г. С. „Распни, распни јего!" §. С—ни моле, да се до њиховог места не прави жељезница, јер онда неће моћи путем у ч а р д е свраћати. # „Хрватски младенци" узимају под закуп мајдан каменити, да могу одатле набављати камења за лупање прозора и друге мајорентне ствари. = Неко пита Мишкатовића, а где му је уређивање „Обзора' ? Он одговара: Ја сам га обуставио. Аб. Моја ученица. (Од Рикерта). Оди, рече цура млада, Ту на траву седи доле Па отвори граматику Да правимо мало школе. Добро, рекох, драги брате, Ал ја нисам поно прут А учитељ треба да је Бише пута строг и љут. Мани прута, ако не знам Зврцни ме по носу. Ако ни то није доста Прочупај ми косу. Да за уста коса пати. Неће, душо, праву бити, Ако не знаш што те питам Ти ме мораш пољубити. Насмеја се моје ђаче Јел јој право или није? Можда јесте, можда није И ја почех питати је. Што запитах све је знала, А погрешка, баш ни једна То је лепо, — али јао Осташе ми уста жедна. Као пакосни да су дуси Шаптали јој шта ће рећи