Стармали

„стармали" број

31. за 1880.

245

Пуслице, „Стармали" је прорачуаао : кад би се сви језици наше домовине саојили у један језик (мађарски), да би тај језик онда тако одебљао, да не би могао више изрећи: Террремтете! И онда га филолози не би више признали за мађарски језик. Из горњег прорачуна ,,Стармали'' изводи овај савет, да је у интересу државне мпсли, да сваки свој језик чувамо као очи у глави. Један путник пише допис како у манастиру Мировиру у најстрожијем смислг влада п о с т, м о л итва и смиреније. Уредник прима тај допис и примећава да је то веома лепо и похваледостојно, само што таког манастира нема. Калуђерски сат увиђа сам, да је доста стајао на једном месту. Сад се предомислио и пошао — натрашке. Поп Никола (бачки) пита чиме би он могао народној странпи послужити ? Футошки д о м ишљан вели му : нека дуне једаред тако здраво, да све камилавке одлете са недостојних глава.

Нови Речник. (исправљен по логичном смислу) Заточење — вино, пиво. Занос — марама, цвикер. Г а р о в — оџачар. Пипавац — слепац. Чиновник — мађионичар. Светица — жена која се своме мужу свети. Лекарница — докторова жена. ђаконија — ђаконова жена. Сувачар — која девојка не може никог да очара. Митолођија — митина мисао. Крајцара — министри. — И-гли-гил.

Тако изгледа. Ономад се састанем на вашару са господар ЈеФтом Провлаком, лецедером из Ирига и он ће ме запитати: „Ала, бога вам, даклем Јаша Игњатовић је г. 1848. био зар шнајдер?" — „А од куд ви то мислите?" -• Господар ЈеФта извади из сандука један лонац са шербетом, увијен у новине, одвије новине — а оно „Недељни лист" бр. 38 од ове године, те ми покаже једно место из мемоара Јашиних, које гласи: „Шулљикац, колико сам га за оно кратко време измерити могао, бијо је понижег стаса. кратког врата, поширок, пуног врло округлог лица и т. д." — Даклем кад он мери стас и т. д., ваљда је био шнајдер? примети господар ЈеФта. — ф —

Мале приче. 1. Др. Н. беше чувени лекар у М., али познат као велики гурман и изелица. Једном излечи он неког богаташа са села од једне опасне болести. Породица болеоникова знајући страст лекарову, приреди при његовој последњој посети, сјајан ручак, де беху још више познатих пријатеља на исти позвати. „Познајете л' ви старог проФесора ЈЕ." запитаће при асталу један гост лекара. „Чи!" одговори овај. „Па како иде том старом проФесору?" запита гост даље. „ Умј/о је" одговори укратко лекар. „Умро! 0 Боже, а ја зато ништа и не знам, па како иде његовој госпоји?" — „И она је умрла!" — „И она умрла! па шта је са њеном ћерком сада, која је код н.их живила?" — „И она је умрла!* — „Дакле и она! 0 какав је то удар за њиховог сина; како је он ту судбину издржао?" — „И он је умро!" одговори жваћући лекар. Гост више неје питао, но се јако сневеселио. При црној кави поведе он опет тај разговор, и запита лекара, од чега је проФесор Л. умро ? — „Умро! Ко?" запита зачуђено лекар. — „Но па проФесор Л?" — „Та шта вама на ум пада? ПроФесор Л. је тако исто жив и здрав, као ја и ви!" — „А његова жена?" — „Као риба у води!" „А ћерка и син?" — „Обоје су здрави и весели!" — „Али за име Бога! та ви сте ми сами мало пре рекли, да су сви мртви!" — „Ја сам то рекао ?* „Да, за цело!" — „Може ласно бити, драги господине, и ево вам зато разјашњења: при ручку, који ми добро прија, све је, докле ја једем, све остало за мене мртво!" 2. Лекар: „Но како је мајсторе, јесте л ваше пе чено пиле с апетитом појели?" Болесник: „Нисам, Господине докторе, већ са салатом од купуса!" 3. Кључар од тавнице: „Зашто сте ви осуђени на десет година робије?" Осуђеник: „Зато што сам од једног узајмио 50 Форината!" Кључар : „Којешта, ко је још био затворен, што је узајмио новаца!" Осуђеник: „Јесте, али ја сам морао прво тог тврдоглавог човека да убијем, и тек ми је онда дао новац!" 4. Један млад Американац пробавио је већ три гозине у Паризу, где је по жељи својих родитеља медицину штудирао. Треће године посети га отац, а син га је провађао по Паризу. Какво је ово дивно здање! запитаће га отац једног дана. — „Н и с м о ову кућу још ни видли" одговори син, „али ходи, па ћемо запитати овог полицајног служитеља." Они запиташе и добише овај одговор: „Ово је м е д ицинска школ а господо!" —