Стармали

244

„ СТАРМАЛИ" БРОЈ 31. ЗА 1880.

Воденичар гамо крмани, тек кад и кад завезе веслом, јер смо под воду ишли, а чамац се башкари као оно добар коњ под добрим јахачем, па ти везе по Тиси као дура по ђерђеву. Иде чамац све по такту гајдашког сватовца, није да иде брате, него све плива. ,.Хуја, ту смо," рече воденичар, а чамац удари на пруд. Изађемо из чамца, руковасмо се, те „лаку ноћ" једно другом, па се разиђемо сваки на своју страну. Нећу никад то вече на Тиси заборавити. Арон,

Грађа за латински буквар. х. Ти Латини мора да су Голијати били. Помислите само Браћо моја мила Да је наша коза њима Само капра била. XI. Сумњу зваху дубиум, — Верујем, голуби! Сумња уме још и сада Умове да дуби. ХП. Слугу зваху министром; Но лепа парада! — А ко ће да влада! ХШ. Сламе су се бојали Звали су је: страмен; И јест страшно сламњи кров Кад захвати пламен. XIV. Хиљаде им беху миле — Не чудим се ни мало; Коме не би биле! XV. Жаба им је била рана, Као што је и данас Јопх код Талијана. XVI. Чујте сад још неколко Латинских штикова, Глава им је билакапут! Бог им био Јова; Посуђе им био: Васа Ребро им је био Коста. И сад мислим да вам је Латинскога доста!

Г а ш а, Сажаљевајућа иозоршииа игра. Лица: II е р а богаташ. Г а ш а чувар. М о ј а. ј Нира. > сеоски лопови. С т р и к а. ј I ПГИЗОР. (Пера и Гаша). II е р а. Ја већ незнам шта да радим сваки дан све то мање дрва у шуми. Ја већем незнам како да се браним од тих лопова, сву ми шуму посекоше. Гаша: Господине! узмите ме за вашег чувара а ја вам добар стојим, да вам те хуље нећеду више досађивати. П е р а: Пристајем Гашо ! нека тако буде. Трингелд неФали Гашо! Г а ш а: (при поласку) Ил' ће ду ђаволи мене однети, ил ја њи укебати. (одлази). II ПГИЗОГ. (Шума. Гаша сам). Г а ш а: Но, видићу ја те мајчине лоиове, да ли ће ду сад красти, кад Гаша чува. А сад Гашо добро ће бити, да се на ово дрво попнеш, јер с висине ћеш моћи твојим соколовим оком далеко допрети (попне се на дрво). Аха баш добро зна Гаша шта ради, није Гаша бадава служио цара 12 годинаА сад ће добро бити Гашо, да се мало ракије напијеш (пије) да, да, благо теби Гашо! да, како ли рече оно госп, Пера? да знам, трингелд невали Гашо (опет пије, затим поче да дрема, најпосле заспи!) III ПГИЗОГ. (Шума. Ноћ густа као тесто. Лопови; Моја, Нира, Стрика. Гаша на дрвету спава.) Моја: Ала браћо, ово ми се дрво види као понајбољо (показује на дрво на којем Гаша спава. Секу дрво, дрво заједно с Гашом падне *) аха, баш добро, а сад на посао. (Ухвате дрво, тезаједно с Гашом одвуку га. *)

Добро се сетио, Брадобрије обично не мећу на свој локал никакав цимер; али млади брица Јанко, кад је први пут отворио своју ОФицину, и то у простом селу, где је било и Срба и Немаца, измоловао је над вратима два медведа. Питали га зашто то чини? То 1е, брате, ради мојих муштерија Немаца, одговори Јанко. А нашто Немцима твоји медведи? Знаш, брате, медвед се немачки каже бер, а кад виде два медведа, казаће бер-бер, и тако ће знати да овде седи бербер. С. —

*) Ао јадан Гашо худе ли си среће.

Слагач.''