Стармали

нзлазиПО. 2С и последњег дааа <у сваком леееду, Годишња цена -4 погодицава 2 «.. на © месеца 1 ф . За Србију, ДрнуГору. и друге крајеве па целу годину БО гр., в& иогод. 25 гр. иа © месеца13гр. чар.

ИЗДАЊЕ ШТЛМПАРИЈЕ А. ПАЈЕВИВА. ' V Новоме Саду 20. Октобра 1380. • ГОДИНА ТРЕЋА

Писма п све што се тиче уредппштва, ]1ека се шиље на адресу Др. Илије Огњанотшћа у Новом Саду. Претплату пак ж огласе. ваља слати па штампарију А. ПајевиНа у Новн Сад. Цена је огласима 5 новч. од једпе врсте.

0, људи, шта сам ја сневао! Прочитавши синоћ у „Застави", да је саборски одбор и просветни савет довршио све операте, и да 1е тиме разбијен један камен, који уг. влада сззиву нашег сабора на пут котрља и осетивши се после тога као да је и мени половина камена са срца пала, легнем да спавам. Сад долази сневање! Сеевам ти, брате, као да сам и ја у некој депутацији код министра Тисе. А човек нас лепо пита: — А гле! зар ви нисте отишли у Америку ? ! — Нисмо, ваша ексцеленција! — Па које добро ? Ми му кажемо које је добро, т. ј. да је главни услов испуњен, који је он ставио за сазив сабора. Даклем да буде тако добар и т. д. и т. д. — Јо, децо моја и голубови моји, рече министер, — а знате-ли ви, шта смо ми оно ј о ш казали: догод се не исплати Фондовима предујам за дојакошње саборе, донде ваша узакоњена аутономија може чачкати зубе, али донде сабора бити неће. — А сећа-ли се ваша ексцеленција, да је та рестанција наших општина, са вашим одобрењем репартирана на десет идућих година, — и по томе би ми благодети изузетног стања могли уживати пуни десет година. Микистер се благо насмеши, што је толико значило, као: знам ја то врло добро ! Док ми у ријечи бесмо, стиже једном од нас телеграм, који је овако гласио: „Народни посланици држали су телегтзаФску конФеренцију. Резултат је овај: Н>их тридесет, које је бог иоле бољим имањем обдарио, изразили су се, да ће о свом трошку доћи на сабор и не треба им дневнице. Врсни карловчани се изразише да ће дати

22 и ј / 2 собе бесплатно за осталих 45 посланика. А ти посланици ивразише се, да ће се задовољити сваки са 40 Форинта путна трошка и са 60 Форинта за један месец трајања сабора на храну. А то чини 450.000 крајцара или 4500 $р, или 45 стотинарке, или 4 и по хиљадарке. — Сад се родило питање, ко ће ту грдну суму да подмири. Општине, које су увиделе преку потребу сабора, и искале га, нуде се, да за себе и за све остале општине ту своту у напред положе. Али шта се сад догодило: хиљаду српских најсиромашнијих трговаца и тежака дају сваки по 4 Фр. 50 н. да подмире тај трошак, па макар пет дана са децом и женом гладовали. На то се тргоше 45 средњих газда, па рекоше: Не ви, него ми! сваки дајемо по 100 Фр. на олтар части рода свог. — Јест али сада устадоше неколико богаташа српских, па рекоше сваки : Ја вас нриклињем богом живим, пустите мене, да подмирим тај мали трошак, па да ми благослов прати децу и унуке, догод траје Српства и српске свести. — Молимо вас даклем, јавите очинској влади, да за трошкове око нашег сабора не лупа себи нашу главу, него нека закону и правди задоста учини, па нека доиусти да се сабор што пре сазове. Ми тај телеграм покажемо г. министру запитавши га понизно: шта сад вели, кад су ето сви услови испуњени, све препоне отклоњене. Господин министар поче, да се чеше иза ува и рече: Тако ми бога, ви ме сатерасте у ћор-сокак. Ал пустите ме само мало да се промиолим. И он стави прст на чело и поче да премишља. Али док је он премишљао, нека весела браћа прођоше шором певајући „Ој терету, докле ћу те вући!" ја се на то тргнем, пробудим се, — оде санак пусти. Прва ми је мисо била: Еј, боже, што немам