Стармали

„ СТАРМАДИ" БРОЈ 32. ЗА 1880.

2о1

Бачванске и банатске песме, (Још нештамппне) 41. Очи моје весело гледајте, У стару се „векслу" не уздајте, Већ гледајте нову запаћајте. 42. Певајте ми тамбураши, Шта нам радн наш А н д р а ш и? Свирајте ми сад у гајде Од какве је Т и с а вајде ? 43. Зелени се јабука „Пестер Дојду" замука, Није јадан ни шумињ'о Да ће насти кад Улдињо. 44. Ала су ми пуна недра једа, С Тисинога немилог погледа, Што ме гледи, кад ме само једи ? 45. Јесен права госпојина мала, Кад се на пут екзекутор спраља, Све штудира шта ће да избира, Ил' јастуке, или белензуке, Канабета, ил' каква ћебета, Он не пита ни шта си, ни ко си, Што год нађе све са собом носи. 46. Око моје гараво, Сву ноћ није спавало, А и ноћас снават' неће, „Шампањер" се у лед меће. 47. Зелен добош добује „Сремски Хорват" попује Да у Срему Срба није Поп Кука се смије. 48. Дуни ветре горе од горњака Донеси ми мирис са сокака ! (Нек донесе од куд годе знаде Само не из наше променаде!) 49. Ала сам се намерио, Две акције уграбио, Директори док се шале А а к ц и ј е пале. 50. Синоћ наши мене световали Да не играм онај „Фарбл" мали ; Рекох : „нећу," а ђавола нећу, Чекај само док упале свећу. Скупио Аб.

Јавно предавање. II. О паклу. Поштовано собраније! Ви нисте уредник „Недељнога Листа", који не воли чути кад се спомиње пакао, И ја њега (т. ј. пакао) не бих ни спомињао, да та, (ђаволски) топла тема није таман згодна за ову наступајућу хдадну сезону. Јер да ће нас зима скоро посетом својом усрећити, веровали би и онда, кад би нам то и А. 3. казао : али, да је огрев јеФтин, то се верује само у оним местима, где се дрвар случајно зОве ЈеФта. Али тим јеФтиним дрвима могу да се служе само богаташи, а сиротињи не остаје друго, него : с к у п и иверја, скупи огранка, скупи суварака, и скупљајући то (ако има где) тако се загреје, да по; сле и не осети е јој је соба хладна. Има у Јевропи и у Азији и таких предела, где је виша власт, крчећи пута култури, све шуме посекла. Не питам, који су то наложили, или који су то одложити могли а нису одложили, те се тиме разном тумачењу изложили; доста тога, да су се тиме поједшш људи заложили, али добит нису тамо, где треба п р и л о ж и л и, нити су тиме општи ншархерд у бољиположај положили,али, кад услед тога они, који би радо купили и саме гране и окрајке (ао томе могли би се назвати граничарима или крајишницима), кадти људи услед тога остану (§апх паШгНсћ) хладни онда се тима људима поклањају на хват — савети: Будите људи топлији (према патрији); будите, људи топлији (према државној идеји); будите, људи топлији (према интересној СФери), — али од отих савета, који се поклањају на хват, или од отих хватова, који се поклањају у виду савета неможе ни једна вуруна да се загреје. Нека ми опросте поштовани слушаоци, ал томе свему ја нисам крив, — да сам крив, ја би примио укор. Сад ћете ви рећи : па какав је то пакао, кад нам говориш о људима, који се не могу да загреју!? Али за бога, та ја и не волим, да знам како је у паклу, — само сам чуо патера Клинковстрема (Чакра ми је сведок), како је у Варадинској цркви Мајурцима густирао пакао, — ама тако га је вешто знао представити, као да је онај час оданде дошао, — а т 1. је од стра сео на — сред цркве. (Факт). Зато — ајдмо даље! Пре него што заборавим оно, што сам хтео да рекнем, сетићу се онога, што сам хтео да не заборавим, а то је то, да се паклом извесни људи ипак могу већма загрејати, неголи каквом дрвеном филозофијом. Како је у паклу, то ми не можемо за извесно знати, само можемо нагађати. У паклу биће јамачно разне Феле људи. Биће сигурно и милитарије, — јер они су навикнути на ватру. *