Стармали

262

„СТАРЛ1АЛИ* БРОЈ 33. ЗА 1880.

Са свију страна, I. Пријатних и лепих ствари не наодимо само шећући по великим варошима, по Лондону, Бечу, Новом Саду, Паризу и т. д., него и по мањим и незнатним местима, као у Сурчину, Будапешти, Кисачу, Кузмину, Трпињи и т. д., и туда се налази красних и за ,,Стармали« дозрелих људи и сазрелих догађаја, и ту се догађа, да гдекоја каса украде касира, да свакојаки потписи купе попове, да епархијска скупштина неће да сазове владике, да школе неће савесно да обилазе своје реФеренте, да рачуни неће да положе општинске председнике, да појање у цркви неће да учитељује, да писма отварају поштанске чиновнике, да сабор неће да говори на посланицима, да се српски листови неће да претплате на наше богаташе, да се у раздору сеје семе друштва, да се велика порција тужи на сиромашне људе, да парничари глобе адвокате, да се вино од учитеља опије и т. д. и т. д. С тога је „Стармали" рад, да за те ствари, што се ван Новог Сада, као велике вароши, која има свој „Грабен" у виду каљавих „јендека", отвори рубрику, где ће се саопштавати вести и догађаји „са свију страна", и за то молимо, да нам се такви извештаји са свију страна и шаљу; тако н. пр. сваки такви догађај, који ваља да се обесмрти у „Стармалом*, нека нам се из Каћа шаље телеграФски, из ЈЕежимира жељезницом, из Чуруга нека нам се телеФОном дошапне и т. д., и то све може се укратко саопштити само Факт, но код личних ствари захтевамо у писму на уредништво наше управљеном, прави потпис извештачев. Из „Стармалове" познате галантерије према г оспођама започећемо ову рубрику са — Госпо^инцима. Ово место познато ће бити нашем свету по стечајевима у новинама расписиваним на упражн>ено место општинског лекара; ови су стечајеви расписивани свака три месеца, јер је општина желела С р б и н а лекара, који ће се с болесницима својим разумети моћи, а такви су се до сада слабо јављали. Недавно пак пријавио се г. Јован ђорђевић и општина га изабра. Општина је држала да је овај господин Србин, а тоје већ и по томе судила, што је г. солгабиров био н р о т и в њега. Но кад исти господин дође у село, а оно он не зна ни белесрпск и и тако ће сад сви Госпођкнчани морати научити романски (влашки), или што ће још паметније бити, неће се разболевати. Да је г ђорђевић, место тто је Гоман, даје барем Грк опет би боље било, јер би се онда могао споразумети бар са Грк-С., те би га могао лечити од ципилука, са кога у мало није погинуо, кад је хтео о туђем трошку да се греје, те напунио у ракиџиници пуну оранију попине жеравице па унео у своју собу да се загреје и лег'о да спава, те га онај дим у мало угушио није. Из Бечкерека имамо једну повољну вест да

саопштимо. Одонуд добисмо једну посетницу карту, која управо овако изгледа:

оВ<31. иегЂ. ТИсМег

Стг.-Веебкегек.

Ово име не налазимо ни у једној историји литературе, и име му у опште још није'нигде штампано осим навизиткартама. С тога је вредно да се забележи тим пре, што у овоме песнику имамо новога Ханса Сакса, јер као што је овај био шустер, тако је г. Бранко вредан и ваљан папуџија и као што се пева: „Напб-8асћзе туаг ет ЗсћиМасћег ип<1 Гое<; Ааги, тако се може и за нашега Б. С. казати: „Б. С. 131; ет папуџија ип<1 Гое!; <1аги. а Желети би било, да се г. Б. С. уврсти у број наших сарадника, те да нам пошље коју своју песму. „Плачите и ви шатриначке музе!" Из Фаркаждина, т. ј. из места, у ком је живео мајстор ђока Гацков, колар и сувачар, који Је познат са своје изреке, коју је он често у говору понављао и која гласи: „ипак наравно такођер које се може свака персона просведочити", из тога дакле места јављају нам. да се општинска писарниПа налази у општинској биртији. Пошто смо пак летос сами имали прилике бити (мал' не рекох пити) у тој писарници, то не разумемо тврдњу нашега, иначе врло штованога дописника, јер ми у писарници неприметисмо ништа бирцускога, шта више још би желети било, да се утолико изједначи с бирцузем,. да добије још који астал и још неколико столица, да не морају партаје стајати. Из Ииндије (у Срему, не у Азији) добисмо писмо од једног Швабе, који нам јавља ову најновију досетку, која онде на берзи и по каФанама циркулира. Питање: Т^"апп ћаћеп сИе 1п<Иег еГпе §и1; е 81;ип<1е? Одговор: "У^епп зГе пасћ АН-Гагиа Гаћгеп. Од Инђије до Пазува веле да има једзн добар сахат. И у Футогу сам ономад нешто проФитирао; осим што сам се у шуми у блату извратио, чуо сам још и ову шалу, којом ми је један познаник преставио свог неког рођака. „Ово је" — вели — ,,наше секе Тејине Јеке, Вуке, Вукосаве, њеног кума кумов деверњи пасторак". — Да је тај рођак случајно женско, то се наравно не би могли ни узети^ тако су близу род. Аб.