Стармали

230

„СТАРМАЛИ" БРОЈ

29. ЗА 1880.

Шта значи: с. р. иза разних потписа. Иза подписа министра Т. значи = секирам раце. Иза подписа С. М. значи: сдужим роду.

Иза потписа брудер Ј. значи: спавај роде! Иза подписа његовог колеге значи: свињска р а б о т а. Иза потгшса Е. Ч. значи: служите ракије! сип ајте ру ма! Иза потписа уредника П. Л. значи: с у в а ротква. Иза потписа а. Г. А. значи : само рсуски!

Иза потписа в» Е, К. значи: смушен разум.

Иза потписа бана П. значи: сав Рват.

Иза потписа Абдул X. значи: сад ретерирајте! Иза потписа „Стармаловог" значи: сирота раја! (По „Нит, К«)

Одговорна питања. — Какву утеху имамо у неродној години? — У неродној години имамо ту једину утеху, што нико не може обрати боетан.

— Каква је разлика између лепих девојака и суза? — ЈЕенз девојке падајунам уочи, а сузе нам падај у из о ч иј у.

— Ко је највећи раскошник на свету? — Ветар, — А зашто ? — Јер он сипа уморе песак.

— Како се зову она слова, којима Бисмарк пише љубавна писма Султану ? — Та се слова зову ф р а к т у р.

- Зашто рибе никад не банкротирају ? — Јер су се научиле да излазе на крај.

И народ уме каланбуриоати, Неки веле, да каланбур (^ог^р^е!) није никаква досетка; и да су то књижевници код нас пресадили; и да тога нема у народу и у његовим умотворинама. Могло би се са много примера доказати, да није тако, и да каланбуре прави и народ. Ево само неколиких примера: 1.) Кад кога нуде да попије чашу вина, он

ће рећи: „Немогу попити, нисам владика; него ћу је испити." 2.) Покојни чича Павле (који не верујем да је знао читати) хвалио се у шали нама деци, како је он богат, ,,Имам" вели ,,код куће два велика сандука; у једном сандуку сам цванцик, а у другому сандуку сам дукат." (Можда сиромак није имао ни то, јер нам је често и овако говорио : ,,Децо, још ове године зло, па онда никад више добро,") 3.) У Сентомашу за мога детињства, кад су за кога хтели да кажу, да је луцкаст, назвали су га 1 у д в и к о м. 4.) У народној песми вели девојка, да ће момку дати, д р а г о љ у б а, да је драги љуби." 5.) Онај познати каланбур о човеку и з Кови на, кога су питали: Па јеси-ли добио вина, кад си га искб? — то народ често приповеда и свако разуме и смеје се. 6.) За пашино дете кажу: пашче. И то је народни каламбур. 8.) За пасуљ, у шали веле: ,,Мани га, молим те, ни име му г не ваља ; п а с и у љ а!" 8.) У Н. Саду за мога детињства кад су ком беспосленом надничару рекли: ,,Иди ради!" Он би одговорио: ,,Та тамо сам и окуко." (Рада је био бирташ у Н. Саду на ћошку ћурчијске улице, преко од апотеке, где је сад дућан ,,код бела орла".) 9.) За мога детињства био је у Н. Саду неки старац гурав, звали су га Чађом. (Кућа му је била у лебарској улици, између садање Гаванскове и Натошевићеве). Деца су га више пута задиркивала, ал Чађа се није освртао, нег је само певуцао: ,,П а с лаје, пас лаје!" А кад се деца на то разљуте, он би се извињавао; ,,Па ништа, децо, ништа, ја само певам: Пасла је Марајагањце!" 10.) ,,Ао Бечу не бечи се на ме!" — Не знам за јамачно, ал чини ми се да је и то народна песма. 11.) Хоћеш-ли лубенице или диње? — „Ја би Лубендиње!" — Хоћеш-ли гра или пасуља ? „Ја би грасуља!" — И то је нешто налик на каланбур. 12.) „Асмонђа митмонђа, еле мога Јову смунђаш е. а 13.) „Тако ти је, брате, нама суђено", вели прост човек. Па ето и у цркви се поји: ,,Педај господи!" — Све господи, па господи, — а нама паорима ништа!" 14.) Кад Мађар каже „Јбуап!" онда му од" говоре : „Јован ка' и други човек". 15.) Неки стари Шајкаш, који ме је возио некуд, тужио ми се, како њиово село пропада. Ја га запитам, за што је то?,,Еј, мој господару", одговори он, „село је као и кола; ти знаш да ни кола не могу добро да возе, кад неваљају старе шнне!" (Нема сумње, да се то односило на сеоске старешине.) И таких каланбура народних има још много и много. Вредно би било да се покупе. Ј.