Стармали

.Стармали" издази10. 20 и последњег дана у сваком лесецу. Годишња дена -5= ф., погодижња 2 ф ., на 3 месеца 1 ф . За Србију, ЦрнуГору, и друге крајеве нацелу годину 50 гр., на по год. 25 гр. на 3 месеца 13 гр. чар.

ИЗДАЊЕ ШТАМПАРИЈВ А. ИАЈЕВИМ. 7 Новоме Оаду 20. Новембра 1330. ГОДИНА ТРЕИА

Иисма и све што се тиче уреднпштва, нека се шиље на адресу Др. Илије ОгњановпПа у Новом Саду. Претплату пак п огласе, ваља слати на штампарију А. Пајевића у Нови Сад. Цена је огласима 5 новч. од једпе врсте.

УЖАО И НЕВОЉА У ЗАГРЕБУ. Подземни беси, којим нисмо впини! Зар бурним морем поста земља ова!? — И једап тренут' више јада створи, Нег што би могли стотине громова. Има-л се куда? — Ако имаш крила! — Жено, што бледиш? „Где је дете моје!" У нркву хрли! — „Срупшла се већем." — Болници беже са ностеље своје . .. То нису муке, кима си се над'о; То није душман, с ким се можеш борит'! Доћемо-л', децо доиекати зору?" Доће-л' нас, мајко, страх ил глад уморит?" Под мутним небом невољници ћуте; Нико не виче: „Помагај нам, свете!" Ал срца ваљда не траже јауке; — Дарежне руке нек се саме сете. Беси се стреме од горе, од доле. Знамо-ли сутра шта нас може снаћи! Дужни смо сваком у помоћ притећи, А трипут више најближој пам браћи.*)

*) Радо ћемо примити, обзнанити и брзо доотавити сваки дарак који нам приспе на олакшање велике невоље кукавне сиротиње Загреба.чке, којима се кровови над главама руше, а зима им иде као огатра сабља; ублажимо је колико можемо топлотом саучешћа нашег. Власник овог листа прилаже б Фор.

Шетња по Новом Саду. 1УШ. Свака држава и свака велика и мада сила, има своју Фарбану књигу. Аустрија има „Црвену књигу", Белгија „Жуту кљигу", Енглеска ,,Плаву књигу", Бугарска ,,3елену књигу" и т. д. Понхто је и „Стармали" са својом нубликом, кеја га држи и која га не држи, управо као нека држава, нека сила, то је заиста срамота, што и он нема своје Фарбане књиге и крајње би време било, да једну такву установи, те да у њој доноси све важније дипломатске ноте. Да је „Стармали" заиста као нека држава, томе је сведок та околност, што и он има своје поданике, који му плаћају порцију или — што је свеједно —• остају дужни; даље и он мора да се упушта у борбу и рат против народних непријатеља; и он има по кадикад свој деФицит; и он има своје „штатсанвалте", који на њега пазе; и он има своје министре и то у расположењу, јер кад нису расположени онда не могу да раде за државу, т. ј. за „Стармалог"; он се разликује од државе само по томе, што не продаје сиротињи јастуке испод главе, него пушта људе да мирно спавају. „Стармали" би даклем требао да има евоју какогод ОФарбану књигу, али пошто су већ све Фарбе, црвена, плава, жута, зелена и т. д. изабрате и узете од других држава и сила, то је само још остала боја шућмураста и тако ће „Стармали" морати своје димломатске ноте износити свету у својој „IIIућмурастој књизи", која се већ спрема за штампу и донеће оне државне документе, који још нису издати. На пример. У нашу „Шућмурасту књигу" имале би ући од прилике ове ствари: