Стармали

„ стармали и број 34. 8а 1880.

269

Ђ.ира. Какав је то Аван што ~ кажу да га је Аустрија сада наСпира. Незнам. Ћиро брате, мјУ уа! ( ■ не разумем се у тако дубокој но\т* *' лити ц и - -Д-ли то знам > д а се са шШИШ 1 аваном у руци не може тражиУ ШЈјИРгШвјш?*~ ти поверења у својих суседа, даклем је врло мудро било, што — се аван метуо на страну. Ћ. и р а. Јеси-ли чуо да ће о новој години у Бечу бити неки билијарски турнир. Ко с е покаже да је најбољи билијарџија добиће награду и славу. Спира. Иути, молим те, ћути. Чуо сам ја то већ, и тако сам се на то уплашио да три ноћи не могу да спавам од брига. Ђ. и р а. А зашто да се плашиш, — то није ништа страшно. С п и р а. Е, није да — а зар ти не знаш, да је и мој драги јуриста „Козак" на билијару. Ја већ две године чекам да ппложи испит, — па ако сад уместо тога добијем глас, да је он постао билијарски краљ па ми стану комшије честитати, да виш горке радости што ће татица да ужива!

В.ира. Даклем Пештанска господа ипак су допустила, да и Немци смеју имати у Пешти своје позориште. Шта велиш на то? Спира. За дивно је чудо, да ти људи не могу ништа да ураде правично, док се најпре грозно не срамоте. В.ира. Бога ти Спиро, шта је тој старој ,Д1реси" те се тако ванредно интересира за Србију. Кад су били ономад избори, она је добила телеграм у четир сата по подне, па у пет сати опет, па у 11 сати ноћу опет. Спира. Е, то је од н>е лепо, ванредно лепо, неописано лепо, сувише лепо. И много би ман>е сумњиво било, да није тако сувише лепо.

Допуна новом речнику. (И с п р авље но м у логичном смислу.) Мартонош. — (Месец Фебруар, јер он нам носи март.) Светолик. — ("Човек, који више не расте.) Качество. — (Сир.) Тимотеј. — (Човек, који код Тиме пије теј.) Кукута. — (Кукавица.) Светиња. — (Жеравица.) Полигамија. — (Кад успу у мравињак врелу воду.) Алокуција. — (Кад куца покуњи реп и оде.) Рибизла. — (Удица.) К а л и б е р. — (Кад калуђери држе бербу.)

Копрена. — (Економска радња, кад се к она рен.) Семестер. (Кад се семе мудрости стере на мозак младости.) Шатринци. — (Вашар.) Грдосија. — (Тиса, јер не сија онзм светлошћу, којом треба). Потемкин. — (Бурмуг. ) Ладолеж. — (Ариштанац.) Б лагодј ејан иј е. — (Мипгаш!;.) Чивилук. — (Иштоци.) Паримеј. — (Богат човек у Србији. ) 0 р и ј а ш. — (Тежак.) II о ј у т а р и ј е. — (Кад се мамурним грлом поју црквене арије.) Фенелон. — (Кад Мађар ђ ав0л у немачки плаћа.) Пијариста. — (Човек, који пије у славу Ристову.) Милцијад. — (Кад Милку изневери драган.) Презиме. — (Јесен.) Шедрван. — (Мађар који нема дрва.) Орангутан. — (Гуска, која се кљука орасима.) Преседавање. — (Кад се Преси што даје.)

Уводни чланци. — Кад ко до чланака загази у воду. П у н и ц а. — Пуна холба (ица). Никола. — Пешак. Н о в и н е. — Радонићеви чланци. Л е њ и р. — Онај који није вредан. Песница. — Појеткиња. Солдат'. — Дати коме соли. Чирак. Мали чир. НовиСад. — Млад виноград. Тестера. — „Мелшпајз." ту т ор. — Тамо где су овци. Војвода. — Кад се војује за нешто, па после буде вода (тг<1 ги "УГаззег). Назарен. — Кад ко даје новце за рен. "Чивија. — Жидовка. Говедар. — Човек, који нема хаљина, а весео је. Правила. — Најстарија вила. Ш а љ и в а ц. — Мађарски суд. Кинез. — Онај, који има кијавицу. Слаботиња. — Кад жеравица у Фуруни хоће да се угаси. Сведок. — А, б, в, г, д, е, ж, з, ј. Поглавар. — Коса. Аб. Доскочио Немац. Тужио се Словен кротки: Јао, јао! Бог запита: А шта ти је, Сине, жао?