Стармали

„ стлрмали* број

1. за 1881.

Друга је велика добит ва Новосађане квадеркамење, што је још пре две године лађом стигло овамо, а још и данас стоји сложено на Дунаву и сања о лепоти будућих тротоара новосадских које ће да сачињава. Само се још чека, да камењу том израсту ноге, те да дође само на своје место, да се грунира у мозаик и да се тако подвргне својевољно публици рзди гажења и даље употребе. Благодет је за Новосађане и то, што је сад арендатор новосадско-варадинске ћуприје увео нову моду скидања ћуприје пре времена, те је и јесенас скинута онда, кад су најлепши дани били и кад је Дунав још шест недеља дана био тако чист од леда, као подруми и леденице новосадских бирташа у сред лета. На годину чујемо да ће се ћуприја скидати у половини јулија месеца. Па зар није за нас и то срећа и берићет, што смо добили траФику са специјалитетима, те ко је до сада пушио крџана и цигаре по 3 нове пар, тај сад може да пуши султан-Флора и миларес- и прензадос.-цигаре, а допустиће ми свако, да је ово много Финије и боље пушење. Но колико нам је прошла година донела, толико нам је много што шта и однела. Тако н. пр. нама сретнима живећима у Угарској однела је многе касире, жупане, бележнике и т. д., који су заједно с касом и новцима некуд отишли да промену ваздух. Није нам толико жао за новцима, колико за том мађарском господом жупанима и касирима и т. д; новце ћемо надокнадити новим порезима, ал' онаку господу нам мајка више неће родити. Однела нам је и неколико господе мађарских магната, који оу у дујелу погинули. Они су себи образ осветлали и своју част опрали својом крвљу — лепо и племенито! Сад се та опрана част ваљда гдегод на тавану с у ш и. Пређашња година однела нам је и једну годину живота, или управо рећи донела нам је, јер сад имамо једну годину више него што смо имали лане ' (изузимајући наравно женске, јер оне су сада годину дана млађе него лане). Али ништа, само нека смо ми живиздрави, па макар и дубоку старост дочекали! Аб.

Највећи шаљивчина нашег доба, (Посланије „Стармадом 411 из Београда) Ви сте с т а р и, ви сте м а л и, Обзирете с' и у шали; И хтели би сејат' смех, И жацате с': није л' грех! Ал шаљивац ко је прави Не жаца се и не страви; Тај не пита : је ли грех ? „Хахахаха!" — нек је смех! Шаљивац се један чио Кроз „Видело" промолио; Чим га чујем, ја се церим,

— Р иф ми кратак да измерим Таку шалу — бе аберим! Тај ми уме реч да Фући, Па да мораш сместа пући, Ил' смејат' се без престана Бар годину и по дана. Знате л' шта је скоро реко? Чим је прапор-венац стек'о, Те се тресу мртви живи, Ваљају се прави, криви Чак од Пеште (ил од Ваца) Кроз логоре младенаца, Отуд морем Зетском страном, 1Нар-планином, свим Балканом, Кроз Београд, преко Саве, Даж' до Купе, ил' до Драве Смеј ће трајат', без престана Бар годину и по 'дана. Е па шта је тако река' Шаљивчина нашег века? То, што не би рећи знао Ни Дон-Кихот с' Розинанте; Рекао је — он — „Застави", Јест, бога ми, Он „Застави": „Политични спекуланте!"

Ето штоФа баш ваљана, Да о' смејемо са свих страна, Бар годину и по дана ! *) Калимегданџија,

Добро се сетио , ,. Приликом, кад је један Фићфирић дошао у варош Б,* његов баба га научио, како ће женскињама в хоФирати а „ — Измеђ осталога о овом рече му тата „мушки треба све при руци да имају, што би женскињама могло требати". Кад „мајчин момак" у Б* дође нареди он свом слузи, да му добро чизме навикса, „да се све светле!". А кад га неко запита: „зашто баш да се здраво светле?" — он одговори: „Ја добро знам да женске здраво волу да се огледају, а ја у џепу огледало немогу носити са собом. А кад којој устреба, ја ћу одма моју чизму пружити, — па нек се огледа колко хоће!.. И гли-гид, *) Ала је то дугачка песма за ту тему. Немац би то све могао изразити са две речи: „Р^иг Теи^еИ"**) Сдагач. **) Јест, а Француз би знао још краће и лепше казати једном речи-: „ПЛопс!" Други Слагач.