Стармали

„СТАРМАЛИ'' БРОЈ 3. ЗА 1881.

П у С Л И Ц е. Брудер Јаша, умеото да саиетује слогу и зближење странака у Србији вели, да се „још мичу ]) о п о « и погажених гушторова" и саветује да се искорене хидрине гл.аве." — ЈИта велиш, Абердару, зато је „Застава „политичан сиекулант," што не уме тако енергично да пише !! Брудер Јаша нагозешћује неку ,кохези]у а између Аустро-угарске и Орбије. бад или Јаша не зна шта је то кохезија, или мисли да у Србији нико не зна шта је то. У Игњатовићевом роману „Деспот Бранковић" има један војвода, који се зове: Војихн. То би ид;е још много страшније изгледало, кад би се писало са два или три »х," — Вејихххн. На свету има неких 2600 разних језика, па свет ипак постоји. А у Иешти се мисли, да ће се Герзелес срушити, ако не буде на врат на нос све — мађарско. Приликом пензионовања Родића и Маројчића вели се, да свашта мора имати свога краја. (Наравно, у толико брже ако на крају стоји „ић," В вић. а ) ж Пешти Напло" јавља радосну вест, да у ж Белој Цркви," у гимнасији где има врло мало мађарски ђака, помађаривање преизрјадно напредује. Међер знао је наш стари иатријар, куд треба да се одсели! Један велико Хрват, који је у Митровици негао да има Срба, био је на најближем путу да се увери о противном. Истина, што му не иде у главу то му је тело. пасти на леђа, — ал он је понизно замолио, да га поштеде са доказом. Из Земуна нам се јавља, да је неки одбор хтео већ сам да одступи, — али пошто је добио вотум неповерења, нашао је у реду да ипак остане. (Ако смо хрђаво извештени, радо ћемо примити исправку.) Бечки министар Финанције има више права у српској цркви (У Босии) него ли у Угарској. Он слободњејше по својој вољи бира мигрополита српског, — (ал јо и сретније руке него наш управитељ Тиса. Дописник -3. из Вршца саветује г. Цијуку да , се невеџба у јужном наречју, јер за тај посао, вели, треба много веџбања.

У В. Вараду родио се [(од мађарске пасмине) ован са пет рогова. Тај кад одрасте може бити још и пустакомесар, — или какав још већи комесар.

Надгробна утеха. У С. приповеда се још и сад о покојном поп А. ово. Било дчоје сирочади, која су живила код свога тетка Н. Н. Али на жалост њихову умре и он. На гробу његовом држао је поп ЈГ. мало слово, које кад је завршио, деца бризну у плач. А поп ЈГ. оида на изуст додаде још ова два утешителна стиха : В.ут'те децо, из гроба ће овог Поникнути цветак. А бог с неба, — он ће вама Од сад бити — тетак.

Забринут Шијак, Добио Шијак првог сина. Радост велија! — Али се та радост обрну брзо у голему бригу. Јер Шијак није знао како ће име да да своме првенчету. У тој невољи оде он попу, па му каже како је награисао, како му не може да падне на ум какво име, које би сину дао; а грехота је да остане дете некрштено. • Поп се наомеши, па му рече: па ти имаш оца, подај детету његово име. Шијаку је чиото свануло, кад је то чуо. „Право велите господине, даћу му име мога оца, он је већ и тако стар ; он се може и без имеиа по свету таворити." — н. Преселе му зле зкене. Један шустерски шегрт седео код свог посла на малој клупици, па је пила на глас бројо, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7. —- Али пошто он то није само једаред, већ више пута застопце учинио, — то се мајстор његов већ ражљутио, и заиита га: „Шта ти то море, деране брбљаш?" „Ништа, мајсторе, само бројим колико, има зли жена у нашој улици." — „Но па колико их има?" — „Са нашом мајсторицом има их седам," — „Шта? — продере се мајстор, па узе неки калуп и поче шегру њиме макљати. — „Није, није, мајсторе" — поче шегрт кроз плач, „Забунио сам се. Без наше мајсторице има их шест. Тако сам хтео да кажем."

Превод с немачког, — Ми - 15<; <Пе ТУ"апге уегћазз!;, Мирис диван, зеФираст. — ВићтУоНе Ваћп. Бан воли пити рума. — Ве§епћо§еп. Киша богина. — Мог§епроз1;. Сутра је пост. — Аћег§1аиће пиг. Али веруј само.