Стармали

„СТАРМАЛИ* БРОЈ 4. ЗА 1881.

. Потскочице. (за оне, који се ухвате у мађарско коло).

1. Хај, хуј, не лудуј Већ адреоу потписуј! 2. Ако нећеш срећу лошу, А ти веруј „ плебаношу 3. 184еп ћог!;а ВагИ МсзГ Весели смо к'о на даћи. 4. Ајде ного треси, треси, Оне љаге у атреси. 5. Немој Шандоре, Глава ме боле! 6. Јешћу, греша Љубит „ешпереша;" Даћу гроша Љубит' „ плебаноша "; Имам пара И за „алдозара" Вели Тиса Љубим и ,лелкиса". 7. Ево ђерђа, ево Пала, Сад ће бити, браћо, бала. 8. Не зна ваљда ни сам Г . . . Јел' в адреса" ил' је Ферман. 9. Ој адресо моја љута Ухватише т' на по пута. 10. Сиђи боже с небеса, Да ти видиш чудеса, Што почини „адреса". 11. Потписаћу, ког ћу беса,

Ево ту је та адреоа, Пиши руко бангава, Шта си стала, отпала! 12. Гле ироша „алдозара" Нашег !ђерђа и Лазара ! 13. Дад' овамо чашу моју, П адресу јоште коју; Потписаћу ову таки К'о плебанош б-ГиМаИ. 14. Хајд' ного за ногом К'о адреса за попом! 15. Ко би данас момак био, Па се не би помамио, Кад адреса — место Тисе У „Заставу* упути се! 16. Ала умем, ала знам, Да мађарски потпис дам, Нека види Жинор-ЈЕаци Да какви смо ми јунаци! 17. Плав ми појас као чивит, Дај мастило, дај ми дивит, Мој ће потписГ штити Па ће појас ц р в е н бити. 18. Потпис'о сам пре некол'ко дана, Да ми Г неда капелана, Јер капелан половину бере — То су браћо праве Филоксере, 19. Хајд' свколи са мном сиви А у „собет нечестивих"! 20. Четрдесет и седам

Сви су они к'о један, Та продаће и свој станак За сочива један чанак. 21. Тиса вода опада Популарност пропада. 22. Та за оно мало тинте Даће м' толике Форинте Па за таку помисао За пхто не бих потписао! 23. Говорник нам један тврди А да с Г—лаве риба смрди. 24. Коловођо дед' з а п л е т и, Нек нам коло даље лети, Кад заплетеш — ко ће онда Одмрсити з а п л е т Фонда ? 25. Ихи хи, а ха ха, Ала дика варат' зна, Он ми каже „љуби блиаењв", (То је савет силе вишње)", У април ме дика шаље Јер он љуби оне — „даљв". 26. Кад се браћа частила, Донели су мастила, Па при вину и при каФИ Постали су калиграФИ 27. Ајде сада рече Коста Потскочица нек је доста Мука ми је, већ се знојим Па се браћо јако бојим, Да не стечем ревматизма Од жалосног — шематизма. Скупио по колу Кртомвсић.

Чуђења једног беспосличара. Ја не могу да сватим, зашто је месец Фебруар тако кратак, — кад у календару стоји, да су онда дани већ много дужи. * Непоњатно ми је, зашто се не удара потрошарина и на сардине, и на кобасице с реном, кад то све иде уз пиво. * Ја не знам, зашто се већ одавно у Србији није увео обичај, да се писма не печате црвеним воском, него да се место печата мете локот.*) *) Јест, — па да човеку пропадне још и локот! Слагач. *

Ја не пољам од чега живе те новосадске Фризерке, кад цео свет виче и хуче, како нема новаца. * Како је то врага! Псето побесни кад нема шта да пије, а напротив човек, кад се добро напије. * Ал како је то! кад сам год био у Сентомашу, увек ме после болела глава. * И ово је заиста чудновато: В.ира и Спира, Безубић и Глуварић, — Абуказем и Стармали, ти људи која сваком знају наћи мане, један другог неће да боцну, (макар најфиниј >м иглицом). — Ја чисто сумњам; да су ти људи Срби. *