Стармали

34

„стармлјти" број 5. за 1881.

Но има их, који су остали и после демаскиран>а досљедни: многа, која је на балу „куварицу* престављала, задржала је' исту улогу и после тога; многи синоћњи ж ђаво" није ни данас постао анђео; неки, који су синоћ хитно и поносито по дворани ходили и лепе комплименте правили, остали су и данас бербери, келнери и писмоноше; неки, који је јуче плаветним појасом био опасан — и данас има таки исти појас, само није више опасан,. дакле му тајна маска није ништа вредила ни на њему какве промене учинила. Сад дакле настаје велики пост. И то за чудо баш сада почетком пролећа, кад се телад и јагњад рађају, кад се Дунав крави, да се може свакоЈака масна риба лакше ловити, кад се и иначе дивље животиње, које су све од меса, лакше лове, јер се ловци не мрзну од зиме, и кад су људи продали сво ж и т о (за посне резанце и ваљушке) и м е к и њ е (за киселицу); кад су Сремци продали шљиве и јабуке; кад је уопште нестало посних јела, а јављају се нова мрсна, а до нове хране пољске и до новога воћа има још доста оваца да се ојагње и много рибе Дунавом да прође! С тога ми јако бриге задаје, како ће наши калуђери и попови да набављају посна јела, кад се све већ омакло и преко зиме појело, а они ваља да својим лепим примером нама предходе, као што су и приликом потписивања адресе, јер на^пре су као што знамо о н и написали и потписали шта су о н и знали и умели, а тек после смо м и написали и потписали, шта смо м и знали и умели, и како смо се у тој ствари разбирали. Ако нисмо баш умеди као што би требало, а они нека причекају, ми ћемо већ надокнадити још оно што Фали. Ту нека се не боје поста и оскудице. Но колико је наступајући пост мало незгодно време, толнко опет с друге стране има и своје п р ијатности. У пост нема женидбе и удадбе (осим у позоришту); нема „Беседа", на које се ишту добровољни прилози, из којих смо једва' испливали; нема „балова", за које смо морали нашим женама и кћерима нове хаљине куповати; нема (код с фотиње) претоварених стомака; настаје уживање у слушању предика против капутлија; новинарске лажи не смеју да буду масне него посне, па нису таки отужне и т. д. Ми новосађани имали смо прошлих месојеђа, поред осталих забава, као балова, беседа, моба за чешљање перја и т. д., још и скупштину мађарске „Слободоумне странке" ради договора о избору посланика. Ова странка да би била што јача истакла је наједанпут четири кандидата. Ми Срби се владамо, као прави филозофи : ми само ћутимо и гледимо, но чим буде избор на прагу и чим увидимо да је већ доцкан, одмах ћемо сеи мипочети договарати о наступајућем избору и један другог грдити, што смо тако „немарни.* Аб.

Политичне дилетантерије. (што и кииира иолитичном дилетанту.) I. Давно Грци спремају се У големој тузи; Гуркају се, нуткају се: „Уетанимо, друзи!" То су чули прави Д р у з и, И разумели су ; И ено их устали су (А Грци — још нису). II. А шта ради Румунија Сред данашњег мира? Скањује се, да се краљевином прокламира. Ал за таку светковину Таке земље младе, В.иње минће, — шапће опће, Треба и параде. Зато с' чека грчка ватра, Да скену озари, (То чекање, то гуркање Добар изглед квари). Ш. ,А у Босни? — А у Босни? Нита неко с жаром. Љубе руку, сви су здрави, И све је по старом. IV. „А шта Загреб?" — ћути! ћути! Ту је слава јака, Ту су кадри разоружат' И мртва Деака. Мађар иште, — Хрват вели: „ Па хајде да дамо ! Тако ћемо доказати, Да нешто имамо!" V. А како је у Србији? То бих радо знао. Бонту вели : „Преизр ј а д н о!* — Лаза Костић: „Јао !* VI. У Берлину?! — хо, ту Бизмарк Ведри и облачи; Па још уз то и латински Језик он тумачи.