Стармали

36

„стармали

број б. за 1861.

П у с л и ц е, Ономад један из Вогња и један Новосађанин у мало што се нису потукли око тога питања, чији попа има згодније име, или вогањски (којисе зове Себишановић) или новосатски (који се зове Продановић) „А ко пречи слободан израз, тај је узурпатор". Тако рече ономад Тисина дромбуља, „Недељни лист". У прочем то мује добро испало, само што је то требао рећи Анђелићу, који у две дијецезе пречи слободан израз епархијски скупштина. У пештанским листовима претреса се сад питање, да ли је нужна у Пешти нова клиника за очње болести. 0 преблаги боже, умидри ји, нека подигну не једну, већ десег очни клиника, не били им се једаред очи отвориле!

Сад, кад је већ граница купљена и цена плаћена, сад говоре продаваочеви листови, да се граница не меже тако брзо утеловити, јер ту има фондова и заклада, које ваља пречистити и у ред дове сти. — — То је сасвим логичио, да оно што се за 12 година није могло пречистити и у ред довести, да се то не може ни сада тако брзо пречистити и у ред довести. Најбоље би било, да се на те фондове и закладе мете крст, — па би био најчистији рачун. Шта велите, господо опортунаши?

"Чим је наша црна калуђерска клика побунила наше свештенике, те се тако направило чудо и покор, — таки је скупштина у Београду покренула нитање, да се укине калуђерски сталеж. Мени је мило што нашу невољу, електричном брзином огете и браћа преко Саве. И још би већма волео, да останемо у томе доследни.

Мађаре у Дуна Патају ништа друго не боли, и имају само још једину жељу, да се укине полиција; па то ће и да моле на дотичном месту. Ето видиш, саборски одборе, да је у Мађарској слободно свашта желити и молити. За понизно прошеније неће ваљда ником бити кожа одерана.

Ово се мора прибележити. Јер таке глупе лажиније било од како је света. „Нел. ЈГист", познавајући своЈу публику, није се стидео слагати јој, да је сам цар изјавио своју захвалност онима, који подписују познате адресе из ковнице Германове. ЈЕепо мнење има тај лист о својој публици, кад држи да ће му и то веровати. Митровчани бацају сада сву кривицу своје погрешке на др. ђурића. А др. ђурић требало би да

баци кривицу на добротвора му Саву Текелију, он је и тако мртав, њему не може ништа шкодити.

У нар. скупштини у Београду било је речи, да-ли да се да Јеремији Караџићу пензија ? Ту се многи препираху. Тешко дати, а тешко не дати. Ја би му богме дао пензију, али под тим условом, да не сеје више међу народ ни сановнике нирожданике.

У ф! У»! та ја би неке тате Поел'о цару у солдате. Јест, — тако ми моје вере, А маме би у клостере. А дечица њина, — јаој, Нек по свету овом лута; Зацело би луда деца Природнија нашла пута.

Одговор статуе бана Јелачића. једном хрв. посланику. Неки мисле, да сам се ја нашао увређен на оно, што сте ви реклп о мојим очима и ушима. Напротив, — ја вас уве^авам, господине, да је то још моја највећа срећа, што имам очи, а невидим (шта се ради око мене), и што имам уши, а не чујем (шта се говори близу мене). — Упрочем, красно је то, што је свет већ толико напредовао, да се сад више о покојницима не мора говорити са пијететом.

С т а р и н е, Славни археолог Др. Миткереш копајући подрум при зидању своје нове трокатнице наишао је на старе римске плоче са натписима, које не може ни сам да рашчита, те се обраћа овим на научен свет, да се потруди и смисао натписа тихда изнађе. Натписи гласе: 1. 8ЕСТЈМ. УШ8. ТЕ. РЕСУКАМ. АЗТ1. 2. 8АМ08. ШСА8. Е. ВШАб. РА88АУА. 3. ЗОСКАБЕб. РБАТО. АРОБО. УШУМ. А. ТЕН. 1БА. Еб. 4. МАКСУб. V. С1СЕКО. Т. (ЈУУМ. А. НОМО. ТЕ. БЕОК. б1. КОМА. РРАСЕ. 5. АУОУбТО. Б1ВЕ. . . бЕУ. САУ1. КАМ. МБ. ЕЕССО. 6. С1СЕКО. РУВ. . Уб. ЕВАМ1б, ЕИАШУб. Е-